Strah od vode: Kako su bliznakinje pobedile paniku i proplivale

Swimming Dad
Sep 5
4 min read

Dve sestre, bliznakinje od osam godina stižu na „moj“ bazen. Jedna nije smela da zagnjuri glavu, „gušila“ se čim udahne, a druga je imala traumatično iskustvo davljenja. Imale su strah od vode, a roditelji to nisu rekli na prvom susretu. Već: „One vole vodu, samo im treba neko da ih nauči dobro da plivaju.“ Upravo ta (ne)iskrenost - ono što roditelji često iz najbolje namere prećute - pravi je ključ za razbijanje straha od vode kod dece.

U Srbiji više od polovine mladih ne zna da bezbedno pliva, a strah od vode, posebno kod dece, često ostaje neizgovoren – sve dok ne postane prepreka. Strah od vode može se pobediti. Ova priča o bliznakinjama to dokazuje.

Kako smo pobedili strah od vode

Tri puta nedeljno. Devet meseci. Bez preskakanja, bez žurbe, bez pritiska. Tako je izgledao naš zajednički put – dve devojčice sa strahom od vode i ja. Nismo učili samo da plivaamo – učili smo da budemo oputeni u vodi, kako da verujemo u sebe, kako da dišemo, kako da se smejemo u vodi čak i kada nešto ne uspe iz prve.

Kroz igru, balončiće, razgovor i tišinu... gradili smo poverenje. Svaki susret bio je korak ka cilju. Nije bilo ni malo laki. Zimi su po prvi put pokvasile lice bez suza. U proleće su naučile da dišu pravilno. Na leto – zaplivale slobodno.

To nije bio holivudski film sa brzim, bobmastičnim krajem. To je bio početak njihove opuštenosti u vodi i kraj nje. Danas bliznakinje skaču, rone, smeju se, bez imalo straha. Njihov osmeh – onaj što se vidi kroz mehuriće i naočare – to je ono što ovu misiju čini vrednom.

Učenje plivanja nije samo tehnika – to je priča o poverenju, upornosti i pobedi nad strahom. I zato: nikada ne odustajte, jer niste sami!

Da li strah od vode znači da dete nikada neće naučiti da pliva?

Naravno da ne.

Poznati svetski plivači su imali sličan put:

Majkl Felps (Michael Phelps), najtrofejniji olimpijac svih vremena, kao dete je imao ogroman strah od vode. Njegova mama ga je upisala na plivanje kako bi se oslobodio panike – i ostalo je istorija.
Jan Torp (Ian Thorpe), australijski „torpedo“, imao je alergiju na hlor i nije voleo bazen – ali uz strpljenje i prilagođavanje, postao je legenda.
Simone Manuel, prva Afroamerikanka sa zlatom u plivanju, odrastala je u zajednici u kojoj se voda smatrala opasnom, ali je uz podršku porodice postala simbol promene.

I srpski šampioni su imali strah od vode

„Kada sam imao 3–4 godine, gumeni čamac mi se prevrnuo na moru. Doživeo sam šok i strah od vode“, Ivan Lenđer, srpski plivač i višestruki šampion

Strah od vode ne bira. Može da se dogodi svakome – i onima koji će kasnije postati najbolji.

Ivan je svoj strah prevazišao uz pomoć ujaka, koji ga je, sa šest godina, odveo na bazen. Trener iz vaterpolo kluba radio je s njim individualno. Trebala je čitava godina rada i strpljenja da iz malog bazena pređe u veliki – ali je uspeo. Danas je primer da i najdublji strah može da postane snaga.

Roditelji budite iskreni, kažite: „Da moje dete ima strah od vode!“

Baš tada počinje promena.

Iskrenost roditelja menja sve.

U plivanju, kao i u životu, najteže je priznati. Nije slabost reći da se dete plaši – to je prvi korak ka slobodi u vodi!

Strah ne nestaje tako što dete guramo u vodu. Nestaje tek kad ga priznamo i pustimo stručnu osobu da mu priđe – s poverenjem, znanjem i razumevanjem. Bilo da je strah urođen, stečen ili posledica lošeg iskustva, pravi pristup menja sve. I dete to oseća. Oseća vas. Vašu napetost, vašu nesigurnost... i tada se ili otvara – ili zatvara još više.

Nije kraj sveta kada dete kaže: „Plašim se. Ne želim da plivam!“ To je početak. Na nama je da to „neću“ preoblikujemo u „mogu!“, da odbijanje pretvorimo u osvajanje vode. Nije lako, traje, „boli“ ponekad i vas i njih. Ali kad dete koje se gušilo u suzama danas zaranja i pliva s osmehom – shvatite da je svaki dan, korak po korak vredelo. Ne postoji veća pobeda za roditelje, dete, kao i za mene.

Statistika (ne)plivača i straha od vode u Srbiji

63% mladih do 30 godina ne zna da pliva, pokazalo je istraživanje udruženja Pobuna Srbija (2019), obuhvativši 2 400 ispitanika
75% neplivača nikada nije bilo na moru, prema istom izvoru
Potpuno otkriće – pola Srbije ne zna da pliva, iako smo vaterpolo velesila.

Ove brojke nisu samo statistika – to su priče iz života. Deca iz gradova bez bazena nemaju priliku da nauče da plivaju na vreme. Roditelji bez iskustva ne upisuju decu na obuku. I na kraju, godišnje čujemo tužne vesti – zbog neplivanja se dogode tragedije.

Zvuči neverovatno, ali prema istraživanjima Američkog udruženja za plivanje:

Više od 60% dece koja ne nauče da plivaju do 10. godine, teže posle propliva. Takođe, 1 od 5 smrtnih slučajeva kod dece vezanih za vodu desi se jer dete nije znalo da pliva.

Strah od vode nije retkost. Često je to strah roditelja prenesen na dete ili posledica traumatičnog iskustva. Ono što je važno jeste – može da se prevaziđe. Sa drute strane strah od vode i nedostatak prilika za obuku neplivača mogu otežati potpuno savladavanje plivanja.

Voda nije neprijatelj – ona je najveće igralište na svetu

Kada dete nauči da pliva ono uči o samopouzdanju poverenju i slobodi pokreta. Strah se ne briše odmah, ali se svakim danom, postepeno smanjuje za po jedan udah, jedan zaveslaj, jedan osmeh u vodi.

Ukoliko vaše dete ima strah od vode – niste sami. I ono nije manje hrabro zbog toga.

Bitno je da pronađete stručnu osobu kojoj verujete i da budete iskreni o svemu – jer upravo tu počinje put ka sigurnosti u vodi.