Strah od vode kod dece: Znam da plivam u bazenu, ali se bojim mora!

4 hours ago
5 min read

Svake godine kada se ukaže prilika volim da „izbacim“ decu, ali i svoje plivače iz bazena i da ih „ubacim“ u otvorene vode: reku, jezero, more. Zašto? Zato što deca koja samo plivaju u bazenu često kada treba da „uskoče“ u more sa talasima, promenljivim dnom jednostavno se zalede, zaborave da dišu i da plivaju. Zvuči besmisleno, ali je istinito.

Zašto se deca boje da plivaju u moru? pisao sam ovde. U nastavku je nekoliko priča „mojih“ plivača koji uživaju u bazenu, ali su se bojali da plivaju u moru! Njihovi strahovi od otovrenih voda su bili dečije iskreni, ali smo ih zajedno prevazišli. Važno je da su deca u i oko vode bezbedna.

U moru ne znam da dišem!

Devetogodišnja Maja, od svoje trće godine je u vodi. Sa svojim sestrama je od malena uživala i plivala dva puta nedeljno tokom cele godine. Iz godine u godinu je postajala sve sigrunija plivačica. Međutim kada tokom letnjeg raspusta ode kod bake na more, nikada se nije kupala, niti plivala. Njene sestre kažu da je samo brčkala noge u moru. Kada sam je pitao zašto ne pliva u moru samo bi se nasmejala i slegla ramenma. Želeo sam da joj pomognem i da ovo leto kod babe na moru sa sestrama pliva i uživa.

Šta sam radio?

Organizovao sam igre bez granica i piknik za roditelje na obali mora.

Naravno, sva deca su uživala. Međutim, kada je došao momenat da idemo da plivamo u moru i „takmičimo se“ deca protiv mame i tate, Maja je jednostavno ušla do kolena, počela da plače i da ponavlja: „Ne mogu da dišem.“

Prišao sam, uhvatio je za ruku i seli smo u plićak i počeli duboko da dišemo. Kada se smirila obajsnila mi je da ima strah da kada je talas zapljusne neće moći glavu da izvadi i da diše dok pliva. Narednih pola sat sedeo sam u plićaku sa Majom i čekali talase da nas zapljusnu. Smejali smo se i pravilno disali.

Drugih pola sata smo ušli u vodu do kolena, kleknuli i ponovo čekali da nas talas zapljusne. Naravno da smo pravilno disali. Posle niza dobrih „šamara“ slane vode i dobre zabave u plićaku, Maja je rekla: „Možemo sada da idemo i zajedno da plivamo?“ Ušli smo do struka, a Maja je krenula da pliva u moru. Od tog dana je svako leto plivala, i uživala dok je provodila leto sa sestrama na moru.

Kada dete nauči pravilno da diše u vodi sa lakoćom će plivati ne samo u bazenu, već i u svim drugim vodama. Ako zaborave na to uvek ih podsetite: Kako pravilno disati i plivati?

Plivajte sa decom u moru, reci, jezeru

Dešava se da deca, plivači koji imaju 10, 11 godina i žive u gradu na obali mora, reke, jezera nikada nisu bili na plaži niti plivali u otvorenim vodama. Zato je preporučljivo da decu koja su plivači i nauče da plivaju u bazenu, u nekom momentu upoznate i sa rekom, jezerom, morem. Pripremite ih na dinamiku koje te vode nose. Sutra će biti mnogo sigruniji plivači, i bezbedniji u i oko vode jer će naučiti šta koja voda donosi i šta odnosi.

Bojim se da zaronim u more

Šestogodišnji Marko već drugu godinu je dolazio redovno na plivanje dva puta nedeljno. Obožavao je da na kraju časa roni i rešava podvodni poligon i zagonetke koje im zadam dok plivaju. Međutim, prošlo leto mama mi je njegova prišla i rekla da se Marko boji da zaroni u moru. Objasnila je da se ništa posebno nije ružno desilo, ali da je jednostavno primetila da je opušteniji kada roni na bazenu, dok u moru glava mu je nekako u grču i nikada pod vodom.

Često de dešava da deca koja su izvrsni plivači, „gnjurci“ u bazenu kada dođu na more ili bilo koju otvorenu vodenu površinu imaju strah od nepoznatog plavetnila i onoga što je u njemu. Zato što nemaju jasnu sliku šta je to tamo daleko ili dole, ispod njih.

Strah od vode - to je sve rešivo uz dobru priču, igru i strpljenje roditelja.

Predložio sam mami da kada budu imali priliku da budu na moru, zajedno upoznaju dno mora sa maskama, zatim da postepeno idu dublje i vade školjke, kamenčiće, istražuju sve tako dok se Marko ne opusti i sam krene da roni kao što to opušteno radi u bazenu. Posle samo par dana istraživanja sa osobom od poverenje, mamom, u plitkom delu, Marko se opustio i uživao u podvodnim čarima mora.

Nije lako prevazići strah od vode kod dece, to je sigurno.

Kod dece i straha od vode nema žurbe

Potrebno je strpljenje. Roditelji ga često u takvim situacijama brzo izgube. Treba da znate da niste u tome sami. Za početak je potrebna samo jaka volja i roditelja i deteta da bi pokušali. Zatim, korak po korak uz stručni nadzor.

Kroz trodecenijsku praksu i strah od vode kod dece, mogu vam reći:

Da je decu nekada potrebno samo pustiti da budu oko vode, da posmatraju šta drugi rade, igraju se, naravno uz nadzor.
Bitno je napraviti opušten ambijent, da deci bude komforno van i u vodi.
Zatim, uključite njihove omiljenje igračke, kao predmet zabave u vodi.
Postepeno vi kao roditelj uđite u vodu, budite osoba od poverenja.

Videćete, po njihovom stisku da li im voda prija ili još ne.

Slična situacija je bila i sa mojim sinom Jakovom, koji je od svog četvrtog meseca u vodi i uživa. Imao je priliku da pliva i gnjura i u bazenu i na otovrenim vodama. Međutim u nekom momentu nije smeo da pliva sam do bova, niti da se zagnjuri u moru. Uvek je hteo da ja budem pored njega i da plivamo samo do dela gde mogu da stojim u vodi. Zbog nečega je dodatno tražio sigurnost.

Znam da nije imao loše iskustvo, ali nisam bio siguran da li je čuo neke razgovore odraslih ili je gledao dečiji crtani sa vodenom „nemani“… jednostavno nešto se desilo u njegovoj glavi.

Znao sam da voli da istražuje i svašta da vadi sa dna mora. Zato sam organizovao porodičnu potragu za blagom koje je bilo baš kod bova u dubokom. Uz podršku mame i petogodišnje ribice zajedno smo odplivali do prve bove, odmorili se, uzeli vazduh i polako uz držanje za ruku tražili blago oko bove. Deci je bilo interesantno kada su videli kako su se školjke i alge nalepile oko same bove.

Danas Jakov sa svojih deset godina neustrašivo istražuje i pliva i u otvorenim vodama. Bez obzira na njegovu sigurnost uvek mi je u vidokrugu i na „dohvat“ ruke.

Neko strah od vode prevaziđe za očas, neko za dve nedelje intezivnog druženja sa vodom, a neko tek za tri meseca, godinu ili dve. Bitno je da ne odustanete.

Igranje u moru, na otvorenim vodama

Svake godine od kada su se rodili, moja deca su sticajem okolnosti dva puta godišnje imali priliku da plivaju i „takmiče“ se na otvorenim vodama, moru. Pre par godina plivanje i „takmčenje“ je bilo posebno za mene jer su ajkulica i ribica izrazili želju da i oni plivaju, a imali su svega 5 i 6 godina. Bili su spremni kako u glavi tako i plivački.

Iz ugla trenera plivanja znao sam da će sve biti uredu, ali iz ugla roditelja pribojavao sam se kako će moja ribica reagovati na samom startu jer joj se reč takmičenje nije svidelo.

Šta sam radio?

Reč takmičenje koje je u njoj izazvalo nesigurnost, strah, eliminisao sam i ubacio reč igra, vijanje u moru sa drugarima.

Neverovatno je kako se odmah opustila. Kada je videla drugare na obali mora kako se raduju zajedničkom „vijanju, jurcanju“ po talasima pouzdanje se pojačalo, a osmeh je isijavao. Zajedno smo isplivali 200m u moru, svako svojim tempom.

Iskreno, nije bilo lako, jer plivanje na otvorenim vodama sa talasima za ozbiljne plivače je izazov, a kamoli za petogodišnjake, predškolce. Najbitnije od svega da su se deca na kraju „vijanja“ u moru dobro osećala i da su htela da igraju ponovo istu igru!

Život je lepši kada plivate!