Strah od vode ne bira godine: Naučio je da pliva sa 71

Swimming Dad
Sep 14
3 min read

„Strah od vode nosio sam ceo život… ali vaša priča me je pokrenula." Tako mi je rekao čovek koji mi je pisao nakon mog gostovanja na televiziji. Imao je 71 godinu, loše iskustvo iz detinjstva, decenije izbegavanja bazena, ali i jednu veliku želju: da nauči da pliva. Ne zbog sporta. Ne zbog medalja. Već da bi, posle mnogo godina, mogao da pliva sa rođenim bratom u moru, i da odu zajedno na pecanje.

Ova priča je dokaz da godine nisu prepreka, da strahovi mogu da se prevaziđu, i da voda, ako joj priđemo sa poštovanjem i pravim pristupom – može postati naš saveznik.

Strah od vode ne bira godine

Mnogi veruju da su strahovi od vode rezervisani samo za decu. Istina je potpuno drugačija. Odrasli, a posebno stariji, često nose duboko potisnute traume – neko ih je gurnuo u vodu bez upozorenja, neko ih je ostavio same u plićaku, neko se našalio na pogrešan način.

Tako je bilo i sa čika Milanom. Imao je jedno neprijatno iskustvo kao dečak, posle koga više nikada nije ušao u vodu. Strah je rastao s godinama, a sa njim i osećaj srama jer „nije znao da pliva“.

Prvi korak: U glavi, ne u vodi

Kada smo pričali, bilo mi je važno da zna jednu stvar - Najvažnije je da ne odustanete!

Radili smo polako. Prvi dolazak na bazen bio je bez ulaska u vodu. Samo razgovor kraj ivice bazena sa nogama u vodi…da oseti prostor, da vidi da sve može da se kontroliše, da nije u opasnosti.

Zatim je stao na stepenice. U plitkoj vodi. To je bilo dovoljno za prvi čas.

Telo pamti, ali može i da nauči

Kao i kod dece, i kod odraslih, važno je da se osećaju sigurno. Stariji ljudi imaju manju pokretljivost, često i slabiji balans, ali imaju jednu prednost – upornost i svesnost.

Počeli smo od plutanja uz pomoć rekvizita: daske, penasti nudl, pa zatim i bez njih. Svaki mali uspeh je bio slavljen. Nije bilo pritiska. Samo podrška.

Plivač - godinu dana kasnije: Nakon godinu dana redovnih dolazaka čika Milan je postao plivač. Nije plivao kao profesionalac, ali je bio je siguran u vodi. Verujte neki bi mu mlađi zavideli na tehnikama koje je savladao. Svaku priliku koji ima uživa u vodi i pliva.

Zašto ti ovo pričam?

Ako si roditelj koji ne zna da pliva, možeš da naučiš.Jer tvoje dete gleda u tebe. I ako vidi da si ti pobedio strah, i ono će verovati da može.

Možda imaš 40, 50 ili 70 godina – i osećaš da je kasno.

Nije.

Nikad nije.

Voda ne pita za godine.

Pita samo za spremnost da joj priđeš s poverenjem i da odlučiš.

Kako odrasli mogu da nauče da plivaju, prevaziđu strah od vode?

Priznaj sebi strah – i prihvati ga. Strah nije slabost, već signal da ti treba drugačiji pristup.
Započni s malim koracima. Ne skači odmah u dubinu. Počni od tuša, pa bazena, pa plićaka.
Nađi instruktora kojem veruješ. Neko ko razume odrasle, ne forsira i ne sudi.
Koristi rekvizite. Daska, nudl, pa čak i rukavići – nisu samo za decu. Oni su sigurnost.
Ne gledaj druge. Ne upoređuj se. Tvoje učenje plivanja je tvoje. Svaki korak je pobeda.
Postavi cilj. Možda želiš da ideš s unucima na bazen. Možda želiš na more. Neka te ta slika vodi.

Roditelj si koji ne zna da pliva – znaj da time ne ugrožavaš samo sebe, već i sigurnost svog deteta u vodi. Kako ćeš mu pomoći ako ti padne u bazen, a ti ne znaš da plivaš? Ukočiš se od straha.

Baka ili deka si – znaj da možeš biti uzor unucima.

Zamisli da sa 72 godine isplivaš sa svojim unukom do bove.

To je priča koja se pamti.

Zato... ako si u godinama, ako te muči strah, ali želiš da proplivaš – dovoljno je za početak da odlučiš i nađeš osobu od poverenja sa kojom ćeš da radiš na njegovom prevazilaženju. Bez pritiska.

U vodi, kao i u životu – svaki početak je važniji od rezultata.

Život je lepši kada plivate!