Strah od vode kod roditelja: Šta ako tvoje dete pliva, a ti ne znaš?

Swimming Dad
Sep 27, 2025
3 min read

Ne znaš da plivaš, a dete ti je u vodi?

Na bazenu, moru ili jezeru – nije retkost da se susretnem s roditeljem koji voli da mu dete bude u vodi, da ga posmatra, ali da sam u vodu ne ulazi. Razlog? Strah od vode. Ne zna da pliva. Ili zna „malo“, tek da se održi, ali ne dovoljno da se oseća sigurno – ni za sebe, ni za dete.

I to nije tabu. To je realnost.

Međutim, pitam se šta kad dete poraste? Kada mu više ne znače sva ona gumena vodena pomagala mišići, dušeci, šlaufi i sl. na koje se roditelji oslanjaju često? Kada dete želi više – da zagnjuri, pliva, roni, da je slobodno… a roditelj ne može da ga prati jer ga je – strah?

Mama koja je rešila da pobedi strah od vode

Mama, moja poznanica, neplivač u ranim tridesetim. Boji se vode. Čak i kad je na trajektu ili čamcu, nesigurna je. Kako kaže, nije imala neko neprijatno iskustvo, jednostavno se boji duboke vode. Zato je godinama ćerku puštala u vodu sa mišićima, na dušeku, sa rekvizitima. Pitao sam je ... Šta ako dušek pukne? Mišići skliznu? A ti i muž – ne znate da plivate. Ćutala je.

Na moje oduševljenje, nazvala me je i rekla da je odlučila da uradi nešto za obe – da prevaziđe svoj strah i postane sigurnija u vodi. I ne, nije odmah krenula na časove plivanja. Počela je postepeno da se opušta u vodi uz adekvatne vodene rekvizite uz stručan nadzor.

Zašto roditelji ostaju van vode?

Često, strah od gubitka kontrole – „Šta ako upadnem i ne mogu da se izvučem?“
Traume iz detinjstva – neprijatna iskustva, potapanje, neuspeli pokušaji plivanja.
Nepoverenje u rekvizite – „Ne verujem sebi da ću uspeti da se održim na vodi.“
Stid – „Sramota me je što sa 30+ godina ne znam da plivam.“

Ali... zar nije veća šteta ostati na obali, dok vaše dete pravi prve vodene korake i uživa u vodi?

Plivanje bez straha

Konačno, po mojoj preporuci, umesto dušeka i mišića, mama je izabrala – gospodžicu Nudlu. Znate, onaj savitljiv vodeni „crvić“, koji daje veću slobodu u vodi, ali i zahteva veću kontrolu tela. Na taj način, uz Nudlicu, nije samo pratila dete u plićaku – počela je i sama da ulazi dublje, da za početak vežba pravilno disanje, ravnotežu, opuštanje.

Za godinu dana u bazenu, uz stručan nadzor – oslobodila se straha od duboke vode. I još važnije – njena ćerka je to primetila. Kada je videla mamu kako mirno pliva, rekla je:

„Mama, hoću i ja bez gumenih mišića, kao ti.“ Danas zajedno plivaju, rone, smeju se, bez obzira da li je to bazen ili otvorene vode – more, jezera, reke. I to bez straha. Bez gumenih rekvizita za vodu i mišića na naduvavanje.

Roditelj kao uzor u plivanju

Deca uče gledajući. Kada pokazujete strah od vode, dete će ga prepoznati, iako ga ne izgovarate. Ukoliko stisnet zube, pokažete hrabrost – probaš, pogrešiš, učiš – dete će učiti isto.

Zato, roditelji:

Ukoliko ne znate da plivate – počnite da učite već danas. Za sebe. I za dete.
Počnite sa rekvizitima koji ne štite, već pomažu da se oslobodite (nudla, daska).
Uključi se – makar gledao/la iz plićaka, ali prisutno i fokusirano.
Prihvati pomoć stručne osobe – to nije znak slabosti, već odgovornosti.
Daj sebi vremena – nije kasno da naučiš da plivaš. NIKADA.

Plivanje je proces

Kako deca u „vodi“ rastu, tako treba i mi uz njih da savladamo prepreke koje nas sputavaju da uživamo sa njim na najvećem igralštu na svetu – vodi. Roditelj koji se usudi da upliva u nepoznato, čak i sa 40 godina ili više, detetu ostavlja najvažniju poruku: „Nemaš čega da se plašiš. Ako ja mogu – možeš i ti.“ Nije lako, i neće biti preko noći, ali pokušajte.

Od obale do dubine – zajedno

Mama iz ove priče, nije krenula da pliva zbog sebe. Krenula je zbog svoje ćerke. E, onda su obe naučile da uživaju u vodi. Bez straha. Bez rekvizita, a uz osmeh.

Zato, ne znaš da plivaš, a tvoje dete voli vodu?

To nije kraj – već tvoj novi početak.

Život je lepši kada plivate!