Plivanje nije sezonska avantura

Plivanje često nije na dohvat ruke svoj deci. Jednostavno mnoga deca ostaju uskraćena za ovu veštinu od malih nogu. Zašto? Razlozi su mnogobrojni, ali neki od njih su što u njihovoj blizini nema bazena, ili ako ih ima oni su zbog nečega zatvoreni. Ali ima jedna dobra vest u svemu tome! Da bi naučio da plivaš, ne mora da imaš bazen u dvorištu, na krovu, reku ili jezero u gradu, more na petnaest minuta od kuće... dovoljno je da imaš volje i želje da ga pronađeš.

Mnoga deca, neplivači, plivači od malena sa roditeljima putuju dva ili tri puta nedeljno i po više od 100 km u jednom pravcu kako bi plivali. Ludo zvuči pogotovo ukoliko je zimsko vreme, kiša, ili čak i kada upekne zvezda, a asfalt pod točkovima gori. Ne, ne pričam vam o roditeljima i deci koji su danas olimpisjki plivači i kojima je to cilj kada se plivanje spomene. Već o porodicama koje su shvatile da je plivanje životna veština koja je detetu potrebna ne samo tokom letnjih meseci, već tokom svih 365 dana u godini.

Kasnije kada postanu samostalni, ta deca i dalje sa lakoćom plivaju, kako u vodi, tako i u životu. Distanca, a ni godišnje doba im nikada ne predstavlja barijeru da bi stigli do bazena, otvorenih voda i plivali. Da li će istrajati to je sada druga priča, ali na nama roditeljima je da im put plivanja otkrijemo, ponudimo i podržimo.

Plivanje 365 dana u godini, zimi i leti...

Možda vas neki od ovih primera motivišu da pronađete bazen po vašoj meri i plivate sa decom svih 365 dana u godini.

Sa pet godina nakon operacije, mogao je jedino da se kreće u vodi. Tada, ali i sada u mestu gde je živeo nije bilo bazena. Mami nije bilo teško da nekoliko puta nedeljno sedne u kola i vozi, 36 km 45 minuta u jednom pravcu, da bi njen sin plivao. Od tada nije prestao da pliva i osvaja svet. Plivao je kada je svaki bazen na svetu bio zatvoren. Kada je imao ograničeno vreme da preleti do mesta gde će i u vreme pandemije moći da nastavi sa plivanjem. U momentu kada je svuda na svetu bilo zabranjeno kretanje, našao je vodeni kutak pod zvezdanim nebom, gde je mogao da pliva svaki dan. Danas ne samo što pliva, već trči i vozi bicikl. Možda ga baš danas sretnete u vašem gradu, na keju uz reku, ili u bazenu, jer već sutra će plivati do Tokija.

Bila je zima kada je sa šest godina krenuo u školu plivanja. Imao je sreću da mu je bazen bio na pet minuta pešice. Međutim, nakon godinu dana preselio se. Bazen više nije bio preko puta ulice. Vozili su ga na trening kako je ko stigao... Postao je dobar plivač. Bilo je dana kada je kao desetogodišnjak išao sam autobusom na drugi kraj grada, po kiši, snegu, zorom ranom, dok još i petlovi spavaju - samo da bi plivao. To je bila samo njegova volja. Godine su prolazile, školske obaveze postale sve ozbiljnije. Nije odustao. Danas ima 18 godina i kada god stigne za svoju dušu pliva.

Bliznakinje. Sa nepune dve godine došle su na bazen. Bio je februar mesec 2013. Zima. Čas je počinjao u devet časova ujutru, a one su putovale dva sata da bi stigle. Mama i tata su ih dva puta nedeljno dovodili na časove bebi plivanja, jer u njihovom mestu nije bilo bazena. Nikada nisu zakasnile. Sedam godina kasnije bliznakinje i dalje plivaju i uživaju. Roditelji su našli bazen koji je bliži, na sat vremena od kuće.

Da li su se tokom zime bliznakinje razbolele zato što su plivale? Ne. Imunitet se ne stiče parcijalno po godišnjim dobima ili vremenskim prilikama, neprilikama, stiče se u kontinuitetu od proleća do zime... Tako je i sa plivanjem. Deca koja čekaju devet meseci da dođe leto da bi plivali gube vreme za životnu veštinu.

Sa 45, zacrtao je sebi cilj da će na zimu 2014. na Floridi (USA), završiti svoj prvi "Iron Man" triatlon (3.86km plivanje, 180.25 bicikl i 42.2km trčanje). Kao odličan bivši dugogodišnji takmičar plivač, na dužim deonicama, kada je počeo da se bavi triatlonom imao je odličnu bazu da postane dobar maratonac, ne samo u plivanju. Usled profesionalnih obaveza jedno vreme napravio je dužu pauzu, od nekih par godina, ali se vratio nikad jači i sa većom željom da ispuni svoj san. Toliko da sam ga ponekad i u novembru šetajući kejom umesto da ga vidim u prolazu kako trči ili vozi bicikl, video kako pliva u reci, naravno u specijalnom mokrom plivačkom odelu. Znao je da samo tako može da uspe i da ga tamo takođe u decembru čeka temperatura vode od nekih 20 stepeni. Mislite da nije uspeo!?

Moja deca su u bazenu od četvrtog meseca. Ajkulica je imala prvi susret sa plivanjem tokom letnjih meseci, dok je ribica upoznala plivanje u jeku ošre zime. Da li im je posle bazena tokom zimskog perioda curio nosić? Da, dešavalo se. Da li su kašljali nakon plivanja zimi? Da, nekad je to i trajalo. Prehladili su se. Da li su zbog toga prestali zimi da plivaju? Ne. Da li danas zimi plivaju? Da. Uvek pronađemo bazen sa toplijom vodom gde mogu da uživaju. Mada je bilo i slučajeva gde je voda hladnija u odnosu na standarde. Da i tada su plivali. Zašto? Zato što je plivanje životna veština koja decu oplemenjuje. Zato što to žele i vole da provode što više vremena u vodi. Drugo, Nikada ne znate kada će dete upasti u vodu. Sigurnost je na prvom mestu u i oko vode.

Zašto plivanje nije sezonska aktivnost?

Hajde da pogledamo iz ovog ugla. Gde će i na kom plivačkom nivou biti vaše dete sledećeg leta? Razmislite. Ako napravite pauzu i prekinete trenutne časove, izgubićete nekoliko meseci, ili možda pola godine, u pogledu napretka i veštine vaših mališana. A kada dođe leto i kada se poveća izloženost deteta bazenima, vodenim parkovima, jezerima i plažama, neće biti ni približno toliko sigurno i vešto na svom plivačkom putovanju kao što je moglo biti.

Baš zato i preporučujem celogodišnje časove plivanja. Makar i jednom nedeljno po 30 minuta, kako bi deca nastavila da nadograđuju ono što nauče. Na taj način steći će sigurnost i postati bezbednija u i pored vode. Pružajući svojoj deci zabavan i aktivan beg tokom hladnih zimskih meseci, poput plivanja u sigurnom vodenom okruženju, sledećeg leta verujte imaćete bolje, sigurnije i veštije plivače. A u međuvremenu će ostati aktivni i biti ponosni na sve što postižu.

Život je lepši kada plivate!