Strah od vode: Kako dete da savlada strah i da se zagnjuri u vodu?
Dete nema strah od vode, ali se boji da se zagnjuri ili da stavi lice u vodu! Zašto se to dešava? Često je pitanje roditelja kada dovedu dete na plivanje.
Razlozi su najrazličitiji. Nekad je u pitanju prethodno neprijatno iskustvo, ponekad jednostavno strah od nepoznatog i novog, a dosta često je kombinacija straha od vode koji prouzrokuje kratko i nepravilno disanje pa samim tim detetu je i pri samoj pomisli teško da stavi lice u vodu ili da se zagnjuri, jer se ne oseća prijatno.
Uvek postoje neke opšte pedagoške i psihološke smernice za prevazilaženje straha od vode, zarona. Ali dok ne pogledate dete u oči nećete znati koji je pristup baš za njega. Dete koje ima strah od vode ili zarona potrebno je da ima individualni pristup sa trenerom plivanja.
Da li postoje konkretne vežbe za decu koja se baš, baš boje da se zagnjure, da budu ispod vode?
Da, naravno.
Znate šta pomaže u takvim situacijama?
Ogledalo. Često ga koristim u vodi.
Zašto? Zato što deca kada pogledaju tamo ”dole” neće videti dubinu i nepoznato plavetnilo, već svoj lik... Tada, volim sa njima da se glupiram, pravim smešne grimase dok se ogledamo u ogledalu koje je tik ispod površine vode...
Kada se dete opusti, onda postepeno zagnjurimo, nosić, bradu, a zatim ostale delove lica. Ogledalo je i dalje tu. Na dno bazena postavim igračke i počnemo da ”pecamo” i rukama i nogama... Izbrojim do tri i zagnjurimo se, pokušamo da uhvatimo zajedno neku ribicu sa dna bazena... Uvek, ali uvek je bitno da deci početnicima, najavite svaki sledeći korak koji ćete izvesti u vodi, posebno ako treba da se zaroni. Zato i brojimo do tri, jer na taj način nagoveštavamo da idemo licem ispod vode. Radimo na neki način već poznatu stvar. Ono što najčešće pomogne, dozvolite im, ili čak predložite, slobodno da vas čvrsto zagrle, na taj način dobijaju još više na sigurnosti da možda neće biti ostavljeni ispod vode.
Naravno na početku to izgleda nemoguća misija, i može baš da traje proces opuštanja u vodi, ali kroz igru uvek uspem da zajedno sa decom odem ispod vode, na svega nekoliko sekundi. Kada deca izranjaju, pustim ih da izrone sami i osete slobodu kretanja pod vodom. Verujte, na kraju nema suza, samo osmeh na licu caruje. Uzbuđenje i euforija nadvladaju uvek ono prethodno loše iskustvo. Poverenje u osobu u vodi, sigurnost u vodenu sredinu bude veće nego strah koji su osećali na početku.
Takođe pored ogledala, često odštampam na A4 formatu, a potom plastificiram, najrazličitije popularne crtane likove i tražim od njih da se zagnjure, nađu i dohvate svoj omiljeni lik iz crtanog filma.
Zatim, uvek su tu popularni raznorazni sinkeri (tegići), najlepših drečavih boja, ajkulice, krugovi, ribice, oktopodi, fokice, štapići,… predstavljaju sjajan motiv za dete da se zagnjuri i dohvati ih ispod vode, pogotovo kada im obećamo da će moći da se igraju sa njima ukoliko uspeju da ih dohvate!
Ključno kod dece, a i odraslih, kada je strah od vode, nepoznatih dubina u pitanju - uvek je bitan MOTIV.
Da motiv!
Zašto bi dete uopšte otišlo ispod vode, zaronilo? Kada pronađete tu kariku između straha i vode, sve je mnogo lakše. Naravno deca i strahovi su različiti, njihovi motivi i interesovanja isto. Zato pristup i vežbe u vodi treba prilagoditi detetu. Nema tu mnogo filozofije. Samo treba strpljenja, poverenja i pravog motiva, koji se lako rešava uz igru.
Još jedna ključna stvar pre samog zarona u vodu bez straha, je da dete nauči prvo da pravilno diše u vodi!
Da, da. Bitno je da nauči prvo da zadrži dah, a potom i da pravi balončiće u vodi kroz usta, zatim nos. Na taj način će se opustiti i bez straha zaroniti . To se sve radi postepeno uz igru i određene vežbice. Naravno, pravilno disanje u vodi, kasnije će olakšati svakom detetu da lakše savlada i tehnike plivanja.
