Bebi plivanje: priča o poverenju koje traje od detinjstva do roditeljstva

3 days ago
5 min read

Nekada sam učio njih da plivaju. Danas zajedno učimo njihovu decu. Dve nekadašnje plivačice, danas mame, pričaju o tome zašto su svojoj deci izabrale bebi plivanje kao prve uspomene u vodi i istog trenera.

Postoje trenuci u životu plivačkog trenera koje nijedna medalja, diploma ili priznanje ne mogu da nadmaše. Ne dešavaju se oni na velikim takmičenjima. Ne nastaju kada neko obori lični rekord ili osvoji prvo mesto. Mada naravno, ima i tu ponosa, sreće, zadovoljstva ali…

Dogode se mnogo kasnije.

Kada na bazen uđe devojčica koju ste pre dvadeset ili trideset godina učili prvim zaveslajima. Danas nije više dete. Danas nosi svoju bebu u naručju. Pogleda vas, nasmeje se i kaže:

„Vreme je da i moje dete nauči da voli vodu".

Slobodno mogu da kažem da bebi plivanje nije samo program, niti metod rada.

To je poverenje koje traje generacijama.

Upravo zato je ovo pričao bebi plivanju iz perspektive dve moje bivše plivačice, danas dve sjajne mame koje ponovo ulaze u bazen, ali ne same.

Kada bazen postane deo porodične priče

Kao trener, često kažem roditeljima da deca mnogo manje pamte tehniku, a mnogo više osećaj.

Pamte sigurnost.

Pamte osmeh.

Pamte glas koji ih je bodrio kada nisu bili sigurni da mogu.

Zato me svaki put posebno dotakne kada roditelji kažu da upravo zbog tog osećaja danas dovode svoju decu na bebi plivanje. Jer znaju kako izgleda kada dete raste uz vodu na pravi način.

Decu, već znate, teško možete prevariti.

Detinjstvo na najvećem igralištu na svetu - u vodi

Milica Ivančević danas na časove bebi plivanja dovodi svoju ćerku Srnu koja ima 2.5 godine. Nekada je i sama bila devojčica koja je učila prve plivačke korake uz mene. Danas kaže da je povratak na bazen mnogo više od običnog časa.

„Za mene kao mamu i bivšu plivačicu bebi plivanje sa mojom ćerkom podsetilo me je na moje prve treninge i detinjstvo kojeg se rado sećam jer sam neke od najlepših trenutaka i prijateljstava stekla na treninzima, na koje sam danas ponosna“.

To je nešto što nauka teško može da izmeri. Ali svaki roditelj može da oseti.

Voda često vraća uspomene.

Kada ih povežete sa sopstvenim detetom, nastaje potpuno nova emocija.

Zašto roditelji zapravo biraju bebi plivanje?

Roditelji često misle da će odgovor biti:

„Da dete nauči da pliva".

Međutim, kada ih pažljivo slušate, shvatite da gotovo svi govore isto.

Bezbednost.

Samopouzdanje.

Opuštenost.

Igra.

Milica to opisuje veoma jednostavno:

„Krenula sam na bebi plivanje prvenstveno radi bezbednosti, jer mi je važno da se moje dete oslobodi straha i da bude bezbedno u vodi, a pored toga i zato što je zdravo za razvoj i sve se odvija kroz igru".

I upravo tu roditelji često naprave najveće otkriće.

Bebi plivanje nije škola plivanja.

To je razvojni program.

Program u kojem dete kroz igru razvija motoriku, koordinaciju, osećaj ravnoteže, poverenje u roditelja i pozitivan odnos prema vodi.

Plivanje će doći.

Ali ono nije prvi cilj.

Kada poverenje traje decenijama

„Moja odluka da upišem ćerku na plivanje upravo je zato što imam poverenje u trenera koji je mene trenirao – Vladimir Anušić. Osećaj sigurnosti i opuštenosti prisutan je od prvog treninga jer znam da je moje dete u sigurnim rukama".

Za mene kao plivačkog trenera ne postoji veće priznanje.

Ne zato što potvrđuje znanje.

Već zato što potvrđuje odnos.

Jer roditelji danas imaju ogroman izbor.

Poverenje se ne kupuje. Ono se gradi godinama. Nekada i decenijama.

Anita: „Dovela sam dete tamo gde sam nekada dolazila i ja"

Drugu priču donosi Anita Danji.

Njena ćerkica Vida danas ima godinu i po dana.

Na pitanje kako izgleda povratak u vodu iz uloge mame, odgovorila je:

„Veliki sam ljubitelj vode i želim da i moja deca nauče da uživaju kao što sam ja od malena, ta ljubav je mene i dovela na plivanje. S obzirom da leti dosta vremena provodimo na Dunavu i bazenima ovo nije prvo iskustvo sa vodom Vidi i meni, ali tek sada uz stručnost našeg trenera Vlade i Vidinu saradnju to izgleda onako kako sam zamisljala i kako bi trebalo“.

To je možda i najlepša definicija kontinuiteta.

Nisu isti kupaći. Nisu iste igračke.

Osećaj isti.

Roditelji ne traže savršenog trenera

Traže nekoga kome mogu da veruju.

Anita to opisuje veoma iskreno.

„Posebnu čar ima to što je moj prvi trener sada i njen jer su moje prve uspomene vezane za njega i taj period, rado ih se sećam i bude neke lepe emocije. Umeo je sa nama i tad na samom početku svoje karijere, posle toliko godina iskustva i posvećenosti plivanju i deci ja u njega imam potpuno poverenje“.

Kada roditelj izgovori ovakve rečenice, odgovornost postaje još veća.

Jer tada više ne učite samo dete.

Čuvate poverenje cele porodice.

Najlepši trenuci često nisu spektakularni

Roditelji ponekad očekuju da će prvi zaron ili prvi samostalni pokret biti najveći trenutak.

U praksi nije uvek tako.

Milici je najdraži trenutak bio kada je Srna prvi put bez straha skočila u vodu sa naočarima za plivanje.

Aniti je, s druge strane, najlepše bilo nešto sasvim drugo.

„Uf, bilo je dosta lepih trenutaka, ali je na mene definitivno najjači utisak ostavio trenutak kad je Vida sama ušla u bazen, zaronila i ceo čas plivala sa naočarama koje je sama stavila, to je bio neki novi momenat za nas“.

To su male pobede.

Ali upravo od njih nastaju velika samopouzdanja.

Šta nas bebi plivanje uči o roditeljstvu?

Ovo je pitanje koje roditelji najmanje očekuju.

Dok odgovori gotovo uvek budu najlepši.

Milica kaže: „Naučila sam da je detetu bitan osećaj sigurnosti, da im je potrebna podrška i da je sve lakše kada imaju trenera koji ima osmeh na licu i neizmerno strpljenje za malu decu, kojima treba vremena da se opuste“.

Anita dodaje nešto što često govorim i na bazenu:

„Ne mogu da kažem da sam naučila nešto novo, ali mogu reći da sam potvrdila još jednom da mi nismo ni svesni za šta su sve bebe sposobne. Pitanje je koliko ćemo im mi dopustiti da se razviju i napreduju ili ih ograničavati iz straha i neznanja“.

Šta bih poručio svakom roditelju?

Posle više od tri decenije rada sa decom i hiljada časova bebi plivanja, mogu da kažem jednu stvar.

Nijedno dete nije isto, ali svako dete ima pravo da zavoli vodu.

Bez pritiska.
Bez forsiranja.
Bez poređenja.

Kada roditelji pitaju kada je pravo vreme za bebi plivanje, moj odgovor nije samo broj meseci. Pravo vreme je onda kada želite da vaše dete kroz igru razvija samopouzdanje, osećaj sigurnosti i pozitivan odnos prema vodi.

Jer cilj nije da beba što pre zapliva.

Cilj je da jednog dana voda za nju bude prirodno i bezbedno okruženje.

Želite da vaše dete upozna vodu kroz igru, sigurnost i osmeh, biće mi zadovoljstvo da zajedno napravimo prve plivačke uspomene. Vidimo se u bazenu.

Život je lepši kada plivate!

Vladimir Anušić – Tata za plivanje

Vladimir Anušić, poznat kao „Tata za plivanje“, autor je digitalnog koncepta Swimming Dad, namenjenog roditeljima koji žele da kroz plivanje, igru i zajedničko odrastanje razvijaju siguran i zdrav odnos dece prema vodi.

Više od tri decenije posvećen je sportu i plivanju. Po struci je profesor fizičkog vaspitanja, trener plivanja i magistar menadžmenta u sportu, a svoje znanje i iskustvo godinama prenosi kroz edukaciju dece i roditelja o bezbednom boravku i igri na vodi – najvećem „igralištu“ na svetu.

Radio je sa decom svih uzrasta, od najranijeg perioda života, a posebnu ekspertizu razvio je u oblasti bebi plivanja i ranog upoznavanja dece sa vodom. Njegova ljubav prema plivanju, posvećenost bezbednosti i verovanje u snagu sporta učinili su ga prepoznatljivim glasom plivačke zajednice, ali i zagovornikom zdravih životnih navika i pravih sportskih vrednosti.

Autor je osam slikovnica o plivanju kroz koje deci na zabavan i blizak način približava svet vode, pravila bezbednog ponašanja i ljubav prema plivanju. Po motivima njegovih knjiga nastala je i jedinstvena edukativna predstava za decu o plivanju.

Za Vladimira Anušića plivanje nije samo sport – ono je osnovna kultura, životna veština i znanje koje svako dete treba da ponese kroz život.