24091977
 

Plivanje i strah: Od deteta koje je vrištalo u vodi do plivača za četiri meseca


Devojčica u pelenama, vrišti kraj bazena. Vrišti dok se drži tati za nogu koji pokušava da uđe sa njom u vodu. Nije nimalo lep prizor, ni za uši ni za oči. Zato im je prišao spasilac da vidi u čemu je problem. Imala je nepune dve godine, i strah od vode!


Nemojte olako shvatati dečije negodovanje pri ulasku u vodu.

Tata devojčice koja je vrištala pojavio se na vratima “mog” bazena. Želeo je da njegova ćerka nauči da pliva, ali mi nije rako da ima strah od vode… Moja je sreća što sam tatu prepoznao i bio prisutan situaciji sa početka priče. Pristao sam. Ali, pod uslovom da to bude u kontinuitetu dva puta nedeljno dok se devojčica ne opusti potpuno u blizini vode. Dogovor je bio i da ukoliko izostanu jednom, nema više plivanja. Koliko će trajati njeno opuštanje u vodi, bio je sada već zabrinut tata, objasnio sam da to zavisi od mnogo toga, ali prevashodno od deteta. Pristao je tata na sve uslove.

Upoznavali smo se iz dana u dan kako sa vodom, tako i sa njenim okruženjem…sedeli smo u blizini plićaka. Prvo je mama bila sa njom, a zatim se postepeno udaljila od ivice bazena. Nije ni primetila jer smo se igrali kraj bazena…Prošlo je mesec dana mi smo se i dalje igrali.


Kada sam zadobio njeno poverenje, dala mi je ruku i ušla je u bazen.

Počela je postepeno da ulazi u vodu do članaka… tu smo se igrali i dalje sa gumenim igračka. Postepeno je krenula i da dohvati igračke sa dna bazena. Svake druge nedelje sam donosio nove igračke, kako bi je motivisao da što duže bude u vodi.


Naravno, dešavalo se da nije htela da uđe u vodu i dalje. Da li sam otkazao čas. Ne. Da li je ona došla sledeći čas DA. Sedeli bi na ivici bazena, pričali, igrali se sa lutkama, prali im kosu, pravili frizure i posle izvesnog vremena bi sama krenula da uđe u vodu da pliva…

Ukoliko želite da vaše dete sa lakoćom prebrodi strah od vode, pored iskusnog trenera, poverenja u njega u njegov rad bitna stavka je i kontinuitet dolaska na časove plivanja. Nemojte se upuštati u plivanje, niti lagati sebe, dete, ukoliko ne možete da ga dovodite miminum dva puta nedeljno na bazen kako bi se oslobodilo straha od vode. Tek tada, uz konstantan rad u i oko bazena nakon izvesnog vremena možete videti rezultate.

Čaroban je osećaj kada vidite dete koje se treslo pri posmisli od prilaska, a kamoli ulaska u vodu, da za nekoliko nedelja želi samo da uđe u vodu i pliva. Zato nemojte “gurati” dete u vodu ukoliko negoduje danas. Ima razloga zašto baš sada neće da uđe. Budite strpljivi kada je strah od vode kod dece u pitanju, može se usaditi još dublje i ostati za ceo život.

Da se vratimo na priču devojčice koja je od vrištanja i straha od vode počela da pliva i u vodi uživa.

Sve je to bilo super, ona se oslobodila straha i vode. Ali igrali smo se samo u plićaku, gde je mogla da ima sigurnost pod nogama. Nije htela u duboko. Šta sam uradio? Znao sam da moram nekako da je motivišem da uđe u vodu koja joj je preko glave. Na čas sam poneo vodeni pištolj. Prskali smo se, smejala se naglas … a onda sam u nekom momentu “slučajno” ispustio vodenu pušku u dubokom i devojčica je bez razmišljanja sama uskočila u bazen, u duboko i doplivala do nje, do mene. Da doplivala je! Da ne bi bilo slučajno, ponovili smo ovu igru. Ponovo sam “slučajno” ispustio igračku i situacija se ponovila. Doplivala je ponovo do nje. Bila je u dubokom i nije bilo straha u njenim očima što nema tlo pod nogama.

Od tog momenta kada je plivala bez straha u očima i onog vrištanja u vodi na početku prošlo je tačno četiri meseca. Devojčica se sa pune dve godine pri ulasku u vodu opustila, zabavljala se u vodi, ronila je bez straha, proplivala je uz osmeh. Zabeležili smo taj momenat opuštanja i njen osmeh u vodi. Mama i tata kada su to videli kao deca su plakali, ali sa osmehom na licu.

Ako ćemo da gledamo iz ugla plivanja, i devojčicinog primera straha od vode iz ove priče, iskreno nije bilo vidljivog pomaka u početku, ali roditelji su ostali istrajni, nisu je povukli sa plivanja i kada smo sedeli kraj bazena… Uz zajedničku podršku, razumevanje, roditelj, dete, trener, devojčica se oslobodila straha, prišla je vodi, igrala se sedeći na stepeniku, uskočila u bazen i na kraju uz osmeh igru ronila i na kraju proplivala. Trajalo je sve to… ali vredelo je svo vreme ovog sveta. Znate zašto? Zato što je još jedno dete sada opuštenije u vodi, sigurnije, i ima životnu veštinu koju će odrastanjem samo nadograđivati – plivati!

Kod dece i straha od vode nema žurbe. Potrebno je strpljenje. Roditelji ga često u takvim situacijama brzo izgube.


Zato je bolje da prevazilaženje straha od vode kod dece, ali i kod odraslih prepustite stručnom licu. Nije dovoljno biti samo trener plivanja, psiholog, pedagog u takvim situacijama je neophodno i iskustvo u radu sa osobama koje imaju strah od vode.

Da li vaše dete ima strah od vode?


Da li ste ga prevazišli?

Najčitaniji tekstovi