Kako decu kroz plivanje učim životnim veštinama?

Koje životne veštine dete sa pet godina može da nauči dok pliva? Verovali ili ne mnoge! Zašto decu sa pet godina kroz plivanje da učimo životnim veštinama? Zato što deca uz sport, i kroz igru mnogo lakše savladaju ono najteže. Ukoliko im takav način ponašanja ponudimo od malena i u plivanju, olakšaćemo im da sutra lakše “plivaju” kroz izazove u detinjstvu, životu.

Koje veštine deca mogu da nauče uz plivanje sa pet godina?

Svaki sport, kao i plivanje, decu uči važnim životnim vetšinama od najranijeg uzrasta. Pitanje je samo na koji način, i koliko se treneri posvećuju takvom pristupu u plivanju i deci koja uče da plivaju. Treba naravno dosta vremena, strpljenja, da bi se rezultat uočio.

Šta sve mogu da radim kada znam da plivam? Pitao me je petogodošnji dečak. Moj sin. Nisam ostao zatečen, jer je on u vodi od svog četvrtog meseca. I pored toga, sam dobro razmislio, kakav odgovor da dam:

Za početak, možeš da ”preplivaš” svet. Sa druge strane, uvek se možeš dobro zabaviti. Kada savladaš tehnike plivanja, i budeš sigurniji u sebe, mogao bi oflekati drugara na 50m kraul, dok te posmatra simpatija iz školske klupe. Uz plivanje, tokom puberteta, sa lakoćom ćeš postići željeni tonus mišića.

Zdravije ćeš rešavati svakodnevne obaveze, neće ti manjkati dobre energije za sve ono što želiš da uradiš. Ukoliko se opredeliš da studiraš, sa lakoćom ćeš upisati željeni fakultet i plivati za njihov tim. Kada dobiješ svoju decu i tada ćeš moći da plivaš kao ja sa tobom od samog rođenja. E, a kada stignu unuci, tek te tada ništa neće sprečavati da sa 65 godina uđeš u bazen plivaš i dobro se osećaš.

Koje životne veštine učim decu dok plivaju?

Uz plivanje decu od najranijeg uzrasta učim i životnim veštinama. Iz mog iskustva, ove veštine su za decu bitne kako za plivanje, odrastanje kraj vode, ali i na suvom. Moja deca koja su od četvrtog meseca u vodi, a danas imaju četiri i pet godina upoznata su sa njihovim vrednostima, mogućnostima koje one nude.

1. Da traže pomoć, pitaju, efikasno komuniciraju: Deca koja sa tri ili pet godina krenu samostalno na plivanje bez roditelja, neophodno je da nauče da slušaju, pitaju, kao i da daju povratnu informaciju. Mnogi će reći, šta ima tu da se uči, pa još i u plivanju!? Nisu sva deca slobodna da pitaju da im se nešto pojasni ukoliko nisu razumeli. Voda je takvo “igralište” koja zna i one najslobodnije, najkomunikativnije klince da zbuni. Zato deca od najranijeg uzrasta bitno je da nauče da plivaju, ali da komuniciraju u vodi. Da kažu šta žele, da nagoveste kada se osećaju nesigurnim, da pitaju ponovo kada nisu nešto razumeli.

Kako da deca zatraže pomoć kada im treba dok plivaju? Još dok su na ivici bazena jasno i glasno im treba objasnjiti da uvek pitaju, traže pomoć. Ovo su samo neke od situacija i poželjnih dečijih reakcija: Daj mi ruku da skočim. Da li mogu u plitko da skočim, a kasnije u duboko. Ne mogu daleko mi je… možeš ja ću ti pomoći. Probaj da plivaš sam do druge strane, moja ruka je tu. Ukoliko ti treba uhvati je, ako ne tu sam pored tebe … i sl. Banalno možda zvuči, ali verujte da nije.

Deci kada kažemo i još na početku pokažemo kako da pitaju, da mogu da računaju na pomoć u i kraj vode, onda je oni i traže i samim tim sa lakoćom komuniciraju. Ali i sa sigurnošću plivaju. Samim tim dobijaju i na samopouzdanju ne samo u vodi, već i kraj bazena. Ni konstruktivna kritika im tada nije strana, niti teško pada.

2. Da rešavaju “zagonetke”, prilagođavaju se situacijama: Jasno je da deca lakše smišljaju, razmišljaju, rešavaju zadatke uz igru, i na taj način sa lakoćom se snalaze u raznim situacijama. Pogotovo kada su u vodi ili ispod nje.

Kako da dete od pet godina reši “zagonetku” u vodi? Lako. Evo jednog primera rešavanja zagonetke uz igru. Često deci po dnu bazena pobacam igračke. Prvi put na istoj gomili, a drugi put onako bez nekog reda, da budu raštrkane. Njihov zadatak je da u što kraćem vremenu dohvate sve igračke i to sa jednim zaronom, tj. sa jednim dahom. Mislite da nisu brzo skontali…da idu u krug od jedne do druge i skupljaju. Naravno ima dece koja krenu krivom putanjom, levo, pa desno, pa opet levo, koja im oduzme i vreme i dah. Ali sledeći put drugačije gledaju na sličnu situaciju. Do rešenja dolaze mnogo lakše, jer su uvideli greške. Na ovaj način budimo kod dece i da kreativno razmišljaju na svaku novu “zagonetku” ne samo u vodi. Ali i da analitički spoznaju greške koje su napravili.

Često deca nisu jednostavno fleskibilna na promene u vodi. Za neko dete je i prvi skok bez pomoći ruke u vodu nezgodna situacija, koja se da naučiti, rešiti. Neko dete kada dobije dasku da drži u rukama i pliva ima “nerešivu” situaciju u tom trenutku. Zamena instruktora plivanja nekoj deci je “zagonetka” bez rešenja, ali takvu situaciju uz adekvatnu igru omekšavamo.

Sposobnost ponašanja, prilagođavanja dece od najranijeg uzrasta svakodnevnim izazovima okruženja, u vodi i kraj nje, nije dar, već veština koja se uči svakodnevno.

3. Da nauče da brinu o sebi i drugima: Kada deca od početka u vodi nauče da poštuju sebe, budu bezbedna u vodi, ali i da budu podrška drugarima, mnogo lakše će plivati i uživati. Šta to znači? Deca od starta prihvataju da postoje pravila ponašanja u vodi, da ima neki red dok se pliva, da i oni treba da sačekaju, da nema guranja u vodi niti na ivici bazena, da svako dete ima pravo na istu količinu vremena, pažnje dok pliva… jer plivanje nije samo individualan već i timski rad. Tada će izgraditi zdrav odnos sa drugim plivačima, trenerom, sutra sa profesorom matematike, bakom u autobusu.

Deca od najranijeg uzrasta znaju da budu saosećajna sa drugima. Nekada ih na to ne treba podsećati, dovoljno je da im svojim postupcima budemo uzori. Evo i primera. Čas počinje. Dečak od pet godina zaboravio je naočare za plivanje. Baš tog dana nisam imao ni ja rerzevne da mu ponudim. Znate šta se desilo? Devojčica mlađa godinu dana do njega rekla je: “Hoćeš pola časa da ja plivam sa naočarima, a drugu polovinu ću tebi pozajmiti.” Baš sam bio ponosan na te male plivače, a u stvari velike ljude.