Da li je plivanje sa tatom drugačije?

Koja je uloga tate u plivanju? Da li je plivanje sa tatom drugačije? Kako tata doprinosi plivanju, odrastanju? Ovo nije tekst koji će da umanji značaj mame u plivanju. Ovo je priča koja samo podseća koliko je i prisustvo tate važno za plivanje. Kao i da je ravnoteža u plivanju između roditelja, mame i tate, poželjna za buduće plivače.

Uloga tate u plivanju je podjednako važna kao i uloga mame. Posmatrajući porodice kraj bazena slobodno mogu reći da deca koja plivaju uz pažnju oba roditelja, mame i tate, emotivno su sigurnija u vodi, komunikativnija sa svojim okruženjem kraj bazena, spremnija na izazove ne samo u bazenu, već i na igralištu.

Današnje tate su sve više podrška mamama u plivanju od najranijeg uzrasta, otvoreni za novine, edukaciju, spremniji da pokažu osećanja u vodi, iskrene emocije koje deci znače, kao i celoj porodici. Sve više očeva dolazi na bazen i pliva sa bebama. Neki su od samog starta opušteniji, dok nekima treba više vremena da steknu poverenje u sebe i roditeljske sposobnosti i u vodi… Međutim, kada prepoznaju taj dodir koji voda pruža, tate su sve više sigurnije u sebe, a nežniji prema deci dok zajedno plivaju i igraju se.

Plivanje sa bebom roditeljima daje mogućnost da od rođenja pronađu zajedničku aktivnost, a voda im dozvoljava da zabeleže te jedinstvene momente odrastanja.

Svedok sam pojave da je sve veći broj tata u bazenu sa bebama. Da li je to zato što su preko nedelje manje uključeni u svakodnevne bebine aktivnosti, pa se na taj način pravi balans u porodici ili...? Koji god da je razlog, bitno je da su i tate tu, uključene u bebin život od najranijeg uzrasta, samim tim uživaju sa decom i u vodi. Osećam da su mame nekako sigurnije kada su tate u vodi sa bebcom, jer sam ulazak u bazen zna da bude problematičan, a tate to zaista sa lakoćom rade.

Kako?

Čas bebi plivanja nikada nije baš skoro isti. Nekada je potrebna veća opuštenost roditelja u vodi kako bi se uradili posebni elementi sa bebom, verujte tu su tate pravi majstori. Dok na drugim časovima bebi plivanja je potrebno mnogo više opreznosti i ozbiljnosti, gde se mame često bolje snalaze.

Da li je plivanje sa tatom drugačije?

Može da bude zabavnije. Zato što često mama brine unapred. I to je sasvim uredu. Zato je sa tatom, na neki način plivanje opuštenije. Tata se u vodi igra sa decom na samo njima svojstven način. Nekada one izgledaju iz oka mame “rizičnije”, ali često deca kroz takve situacije uz prisustvu roditelja, na brži i zabavniji način nauče kako da se čuvaju. Retko možete videti mamu koja sa ramena u vodu izbacuje trogodišnje dete dok ono pravi vratolomije u vazduhu. Zato je možda plivanje sa tatom i uzbudljivije.

Kada tata baci dete iznad vode u vis, dete upada u vodu i trenutak ostaje bez dodira roditelja. U pitanju su sekunde bez kontakta. Na taj način dete brže počinje da uči kako da reaguje, da se ukoliko trenutak nalaže spasi… to bacanje često može reflektovati situaciju gde dete iznenada pada u vodu sa neke visine. Nekada te sekunde u dečijoj glavi na visini, dubini, mogu detetu spasiti život.

Kada tata i dete plivaju zajedno, npr. dete je na leđima ili stomaku tate i samostalno se drži za njega, na taj način samo uči da dozira zaranjanje glave u vodu i koliko dugo želi da ostane bez vazduha i kontakta sa roditeljem…

Zato mogu da kažem da je plivanje sa tatom okretnije. Tata od plivanja pravi poligon za igru koji je uvek drugačiji doživljaj za decu, ali na prvom mestu je uvek bezbedan.

Koja je uloga tate u plivanju?

Prvo mama ne može sve sama! Drugo i ukoliko može, tata je tu da bude tata i u plivanju… Treće, nema šta tata ne može šta mama može. Uloga tate u plivanju je ista kao i mamina, razlika je samo u stepenu opuštenosti roditelja u vodi. Sigurnost deteta u vodi ne bira pol roditelja. Motivacija roditelja za plivanjem je različita, ali ključna za svakog plivača. A poverenje deteta u oba roditelja treba da bude isto.

Ponekad moram priznati da tate znaju i da preteraju u svojoj opuštenosti, te sa te strane treba imati meru i znati kada stati. Posebno kada nam dete i u igri u vodi, jasno da do znanja šta ne želi … Osluškujte decu, gledajte i pratite njihove reakcije, pa čak i kada se desi neka ne željena situacija pretočite je u smeh i pozitivnu priču, na taj način ona ostaje u lepom sećanju, a ne ružnom. Osnovna uloga roditelja, tate i mame, u i kraj vode je da se dete oseća i bude sigurno, čak i u igri!

Nikada neću zaboraviti kolut u nazad u bazen moje ribice koja je tek počela da samostalno sedi na ivici bazena. Bio sam nesmotren, tačnije previše opušten u tom trenutku, iako mi je bila na dohvat ruke, a oči na leđima. Sedeli smo na zidiću koji je delio veliki od malog bazena i pevali pesmicu. Upala je u veliki bazen na leđa, napravila kolut u nazad, i to tačno na refren pesme… Odmah sam odreagovao. Kada je izronila počeli smo glasno da se smejemo, da se ne bi uplašila, iako je mamin pogled izdaleka upućen meni bio veoma oštar. Da, bio je nesmotren pad, sreća je da sam bio tu. Kao i da je moja reakcija bila pozitivna tako da joj nije naterala suze na oči, već naprotiv, osmeh na lice.

Plivanje je aktivnost koja spaja porodicu.

Posebno kada joj je teško. Kako? Voda spira i odnosi sve negativne stvari, a donosi pozitivnu energiju. Plivanje stvara porodičnu magiju. U vodi je lepše, kao i kraj nje, kada nismo sami. Kada smo sa porodicom! Zašto? Jer ne postoji bolje igralište za sve uzraste. Voda vraća u detinjstvo, kreira posebne momente, stvara uspomene, briše “granice”, ublažava strahove. Plivanje jača i spaja porodicu! Uz plivanje porodica i deca su sigurnija, a to je dužnost oba roditelja, i mame i tate. A tate treba da su uvek tu, u i pored vode…da što više “začine”, da učine plivanje zabavnijim, neponovljivim doživljajem.