Da li plivači imaju dom, ili su stalno u bazenu?
Sigurno je svako od vas imao neki hangover nekad...
Budite se ujutru i u sekundi ste zaboravili gde ste i šta tu radite. Da li su ovi zidovi oko mene moj dom, bakina kuća, vikendica ili je ipak to plafon hotela ko zna gde.
Nema potrebe za panikom, nemate poremećaj ”konfuzne budnosti”. Samo ste u poslednje vreme više bili na “točkovim”, u vazduhu, sa jednog na drugi kraj sveta.
Dok sam bio generalni sekretar Plivačkog saveza Srbije, dešavalo mi se da sam zbog gustog rasporeda plivačkih takmičenja, raznoraznih seminara bio odsutan skoro po tri meseca od kuće.
Nekada je bilo momenata da sletim samo na dva, tri dana i ajmo dalje... I tako od Azije do Amerike...
Većina vas bi rekla: ma daj, putuješ, uživaš, upoznaješ ljude, vidiš ceo svet, a još si za to plaćen. Tačno tako.
Ne procenjivo je iskustvo sa jedne strane. Dok sa druge strane, bude vam ponekad dosta “tuđih” kreveta, drugačijeg mirisa jutarnje kafe…
Jednostavno poželite se “vašeg” sunca, neba i zvezda… svoje kuće, domaćih mirisa, porodice, prijatelja posebno kada su praznici blizu.
Koliko godišnje plivači stvarno provedu vremena kod kuće?
Da li imaju uopšte slobodnog vremena tokom praznika?
Zna se da NBA igrači igraju utakmice uvek na Božić i Novu godinu!
Zamislite tenisere koji su kući samo u prolazu bukvalno, zbog tempa koji nose takmičenja i mečevi... za klub, za reprezentaciju, pripreme i sl.
Kada bi plivači prosečno sabrali preplivane kilometre:
Na dnevnom nivou oko 5km, što na nedeljnom nivou iznosi oko 55 km, pomnoženo sa 52 nedelje godišnje iznosi oko 2.860 km, pa puta četiri godine (olimpijskog ciklusa), dobili bi suludu brojku od 11.440 km. Koja nije daleko od istine!
Stvarno se možemo zapitati da li su ikada kod kuće ili stalno u bazenu?
Konkretnije: Da li znate koliko iznosi širina Atlantika?
Kreće se od 2.848 km između Brazila i Liberije do oko 4.830 km između SAD i severne Afrike!
Verovatno je sada jasnija slika koliko su godišnje plivači isplivali kilometara, koliko su stvarno proveli vremena u bazenu.
Da li je danas plivanje, sport uopšte postao toliko surov, da sportisti često ne znaju gde im je dom?
Verujte, ponekada je teško da se orijentišete kada ste usred neba, ničega. Ipak, ako ste negde tamo daleko, zbog posla ili priprema za veliko takmičenje, uvek ima sitnica koje vam mogu pomoći da se osećate dobro kao kod kuće.
Evo šta je meni pomoglo, i pomaže I dan danas da ublažim nostalgiju za porodicom, domom, negde tamo daleko, a pogotovo kada su tu praznici:
1. Razglednica ili pismo dnevno. Kada ste poslednji put napisali pismo, ili razglednicaa kamoli svaki dan i tako mesecima u kontinuitetu slali nekome? Da to je ono parče kartona sa prelepom slikom i markicom i par pisanih redova…To je to parče papira koje drugoj osobi mami osmeh dok čita, a vi se osećate dobro, tamo negde daleko;
2. Jutarnje plivanje. Za mene je to spas, pogotovo tokom letnjih meseci;
3. Chat sa nama dragima. Ljudima je izuzetno drago kada ih se setite, makar da ih upitate kako su, a pogotovo kada ste daleko od njih. Prija pažnja dragih ljudi i kada vas se sete, a nije vam rođendan ili im treba nešto; Dovoljo da čujete “Kako si? Šta ima novo…?
4. Dobra knjiga ili dobar film. Uvek su rezrvisani za dobro rasplooženje nakon napornog i dugog dana, tamo negde daleko.
Sva ova putovanja, plivanje sa jednog na drugi kraj sveta imaju smisla, samo ako imate dom kome se vraćate, makar to bilo i nečije srce, osmeh, topao zagrljaj. Jer, često je dom ne tamo gde vam je zapisano da se rodite, već vaš mikro svet, tamo negde mesto gde postajete to što ste.
Koliko vremena vi provodite kući, a koliko ste tamo negde daleko?
