Blog gost: Sara Isaković
Sara Isaković, sa 20 godina osvojila je srebrnu Olimpijsku medalju u Pekingu 2008. Jedina je pored, Federike Pelegrini, koja je plivala ispod magične granice od 1 minuta 55 sekundi na 200m slobodno i gde su obe oborile Svetski rekord. Danas, nakon vrhunske plivačke karijere, Sara pomaže mladim sportistima da uvide koji su to prioriteti u plivanju i životu uopšte. Za Swimming Dad kao #Blog gost, otkriva da li joj je obrazovanje pomoglo, ili odmoglo da postigne vrhunski rezultat, na koji način je uklopila školu i treninge, kao i da li je svetski rezultat bitniji od obrazovanja.
Na koji način obrazovanje može da pomogne vrhunskim sportistima?
Po mom mišljenju, obrazovanje je ključna stvar u životima vrhunskih sportista. Mi sebe poznajemo kao sportiste i to postaje naš identitet. „Ja sam plivačica“, često sam izgovarala tokom života. Problem u je u tome što nakon završene sportske karijere, počneš da se pitaš „ko sam ja?“. Obrazovanje ti pomaže da razviješ identitet van sporta ili da bar proširiš svoje vidike u vezi sa nekim drugim stvarima u kojima uživaš pored sporta. Lično mi je pomoglo da malo skrenem misli sa plivanja. Uživala sam da budem zaokupirana studiranjem i da ne razmišljam puno o tome koliko su treninzi teški ili koliko sam umorna. Znam da postoje sportisti kojima je teško da završe školu, ali pronađu u čemu mogu uživati i bez „diplomiranja“. Neki zauvek ostanu u svom sportu i dele svoja znanja sa mlađim generacijama. Od osobe zavisi na koji način se razume obrazovanje. Za mene je bilo veoma važno zbog posla koji danas obavljam.
Kako si uspela da iskombinuješ obrazovanje i sport?
Uvek sam mogla da iskombinujem oba jer sam vredno radila i koristila svaki minut (dok sam bila van bazena) da učim i radim domaći. Mama me je vozila na treninge i u školu svakog dana (prelazili smo preko 200km svakog dana) kako bih imala dovoljno vremena da iskombinujem časove i treninge. Takođe sam s namerom otišla u SAD, kako bih što bolje uskladila plivanje i obrazovanje na svetskom nivou. U Americi su sportisti koji studiraju visoko cenjeni, a ljudi razumeju napor i posvećenost koji su neophodni kako biste bili uspešni u obe stvari.
Koji je bio prelomni trenutak kada si odlučila da li želiš da se posvetiš profesionalnom plivanju ili obrazovanju?
Uvek sam znala da želim da nastavim svoje studije jer je za mene obrazovanje uvek bilo broj jedan.
Da li je vrhunski rezultat važniji od obrazovanja?
Vrhunski rezultat je bitan kod sportova gde od uspeha u njima možete živeti. Kod plivanja to nije slučaj. Ako želiš da nastaviš da se baviš onim što voliš i da od toga zarađuješ, obrazovanje je veoma važno. Obrazovanje ne podrazumeva samo odlazak u školu ili na fakultet, neke stvari možeš sam da naučiš (dizajn, slikanje, video produkcija, itd.) ili steći iskustvo radeći u oblasti koja te zanima.
Međutim, moji rezultati u plivanju su mi omogućili da dobijem punu stipendiju na Berkliju, tako da je uspeh u plivanju igrao veoma bitnu ulogu u mom životu. Moja srebrna medalja na Olimpijskim igrama mi daje dodatni kredibilitet u radu koji obavljam kao sportski psiholog, jer razumem šta znači vežbati i plivati pod pritiskom. Posebno plivači sa kojima radim razumeju moja predavanja jer moje iskustvo i obrazovanje doprinose kvalitetu predavanja.
Da li vrhunski sportovi ometaju obrazovanje ili je slučaj obratan?
U nekim zemljama je gotovo nemoguće biti vrhunski sportista i student. Tako da, sport može da ometa obrazovanje jer ponekad sportisti moraju da odsustvuju sa časova i nastavu pohađaju u nekim drugim terminima – ali nažalost obrazovni sistem često ne pruža takvu fleksibilnost. U mnogim drugim zemljama, kao što je to bilo sa mnom slučaj u Americi, možeš kombinovati obrazovanje i sport jer je sistem napravljen tako da možeš da treniraš i učiš gotovo na istom mestu (na kampusu koledža).
Ko ti je bio najveća podrška pri kombinaciji obrazovanja i sporta?
Definitivno moji roditelji :0)
