Da li nas plivanje uči životu?

Plivanje - Lekcija za decu i roditelje

Ukoliko decu naučimo da će bez obzira na trud, rad dobiti nagradu, onda će sutra i na drugom mestu, bilo kad i gde u životu očekivati da im “medalja” pripada, čak iako se nisu ni oznojili za nju. Verujem da decu treba da učimo da plivaju i uživaju, i da nisu ništa manje vredna ukoliko ne osvoje neki plemeniti metal. Naravno, za to sam da ih podstičemo da ne odustaju, da se trude, jer tako će biti sve sigurniji, uporniji, srećniji i uspešniji i van bazena.

Deca treba da imaju cilj, motiv, pa čak i za plivanje. Najbolji plivači dobijaju medalje, a za ostalu decu uvek treba osmisliti neku vrstu motivacije za dalje učestvovanje, jer ponekad tvoje najbolje, nije dovoljno za prvo, drugo ili treće mesto.

Deca dok plivaju uče i da:

Prihvataju poraz: Pored toga što uvek želimo da naše dete bude najbolje, bitno je i da ga naučimo da prihvati poraz, mogućnost da može biti pobeđen. Da nije ništa strašno i ako ne osvoji tu medalju. Samim učestvovanjem, takmičenjem učimo ih, na neki način im umanjujemo taj strah od poraza, koji možda postoji. Kao i da je često fer play u rukama tehnike ili pojedinca koji donosi odluku.

Veruju u sebe: Pored toga što je za prvo i svako naredno takmičenje uvek poželjna podrška drugih, decu treba da usmeravamo da na prvom mestu veruju u sebe. Time ćemo im pomoći da lakše pronađu u sebi želju da napreduju uče, da budu bolji od sebe danas, nego što je to bilo juče. Kao i da je svaka pozitivna trema dobrodošla.

Ne odustaju: Ono što treba decu da učimo jeste ukoliko plivaju i takmiče se, to ne rade samo sa drugima, već se nadmeću i sa samim sobom. Ponekad je veća pobeda završiti trku, nego odustati, ili osvojiti medalju. Sticajem okolnosti moj sin je svoje prvo «takmičarsko plivačko iskustvo» imao sa dve i po godine. Njegova disciplina je bila plivanje sa nudlom, u 25m bazenu. Završio je trku, stigao je poslednji, nije osvojio medalju. Nije bio tužan jer smo mu unapred sve predstavili kao igru i dobru

zabavu.

Da nisu sebična, već da su drugari: Podrška među plivačima jača deci timski duh, jer nije bitan samo pojedinac već i ekipni kvalitet na takmičenju. Dok je motivacija bitna, pa makar to bio i sladoled za ove najsitnije mališane. Bitno je da je ona uvek prisutna, jer pokreće.

Plivanje daje i roditeljima lekcije, da:

Imaju realna očekivanja: Pored toga što smo optimisti, još bitniji momenat je da budemo realni prema mogućnostima našeg deteta. Slažem se da je decu potrebno hvaliti, afirmisati, ali ne i lažno podsticati. Često se dešava, ne namerno, ali da ih “lažno” bodrimo, gde na kraju zbog nerealnog očekivanja, suze nadvladaju. Zašto, zbog očekivanja koja smo im nametnuli.

Budu uvek podrška: Veoma je bitna atmosfera pre samog takmičenja, počevši od momenta kada se dete pakuje da krene od kuće, to naravno mnogo zavisi od nas roditelja, pa sve do momenta kada je u samoj svlačionici, gde drugari bodre jedan drugog, do izlaska na sam startni blok, gde je dovoljan pogled trenera koji uliva dodatnu energiju. Od nas roditelja se očekuje da ih samo podržimo i gromoglasno navijamo.