24091977

Plivanje kroz igranje: Zašto je važno da deca nauče da plivaju igrajući se?


Zašto je važno da deca nauče da plivaju igrajući se!? Za početak, pospešuje zdrav razvoj disanja i razmišljanja. Igra je najači antibiotik za sve kako na suvom, tako i u vodi. U igri se smeje, smišlja, i opet razmišlja. Kroz igru se deca kreću, ali i druge pokreću. Uz igru se deli, ponekad šapuće. Igra donosi radost na lice. Dok plivaju i igraju se deca uče o drugima, a mnogo više o sebi. Lakše prave razliku šta je duboko i plitko, a šta blizu i daleko… naravno i koliko ima žutih patkica na ivici bazena.

Drugo, da li znate koje je najveće “igralište” na svetu? Na planeti Zemlji, voda je najveće “igralište”. Njegova zapremina odgovara broju od oko 800 biliona olimpijskih bazena! Da li su danas sva deca spremna da se na njemu igraju?

Šta me je navelo da razmišljam na plivanje kroz igranje?

Već od rođenja bebe uz pesmu i igru plivaju!

Na plivanje kroz igru i istraživanje drugačije sam gledao od momenta kada sam počeo da radim sa bebama na bazenu. Posebno, kada sam, postao tata.


Moja deca su u vodi od četvrtog meseca. To, naravno ne znači da su imali svakodnevno trening…već da su opušteni i uživaju u vodi. Proplivali su uz osmeh na licu, kroz igru u vodi i kraj nje. Ajkulica sa dve ipo godine, dok je Ribica svoje prve slobodne plivačke pokrete u vodi izvela sa tri godine.

Kako motivisati decu da uče i plivaju?

Lako! Probudite njihovu radoznalost. Motivišite ih koz igru. Da bi se igrali, bili bezbedni i ujedno uživali na najvećem “igralištu” na svetu, potrebno je da znaju da plivaju. Plivanje, kao bilo koja druga veština koja se uči, je proces. Da, potrebno je strpljenja sa obe strane.


Primenjujući igru u vodi, i predstavljajući bazen kao igralište motivisao sam moju Ajkulicu i Ribicu da zavole vodu, plivaju i uživaju. Često su me zbog toga čudno gledali. Jer sam znao sa klincima u plitkom delu bazena da sedim pod kišobranom, igram šah, šljapkam po baricama u gumenim čizmama, crtam, sviram gitaru, sax, pevam, oblačim kostime a zatim ronim sa bebama pod vodom, maskiram se i zasmejavam decu… Nisam se obazirao na takve poglede. Zato što, su moja deca, svaki put uz igru u vodi bila sve opuštenija, znatiželnija, razigranija (to je znalo

da traje i po tri sata bez pauze), a da nisu ni primetila da su u dubokom, da ih niko ne pridržava, već da sami plivaju i uživaju.

Zato je Ajkulica sa nepune dve godine, kada je osetila sigurnost u vodi, preplivala 10m hotelski bazen nakon savladih plutajućih položaja, takozvane zvezde na stomaku i leđima. Njegovoj sreći nije bilo kraja, a meni osmeh nije silazio sa lica. Nastavili smo da se igramo, istražujemo oko i u vodi. Da bi ajkulica sa samo tri godine, nakon nekoliko igranja i zajedničkih zarona, uspeo sam, nakon skoka sa startnog bloka, dohvati igračku sa dubine od 2m. Za razliku od njega, Ribica je bila mnogo opreznija u samoj igri u i oko vode. Poštovao sam to.


Kako deca najbolje uče? Uče uz igru, ali i kroz primere iz okruženja. Najbolji primer smo im mi roditelji, treneri, učitelji… ali i druga deca u i oko vode.

Plivanje uz igru – moje malo istraživanje

Plivanje uz igru neophodno je da bude dečija svakodnevica, jer igra kao pokretač, nikadaneće biti prevaziđena. Pitanje je samo kako? Postoji mnogo načina učenja kroz igru i istraživanje, ali ovo je moj!

Želeći da testiram plivanje kroz igru, ne samo na mojoj deci, uz podršku roditelja, kreirao sam program, mini istraživanje. U periodu od šesnaest nedelja, posmatrao sam razvoj šesnaestoro dece u bazenu, uzrasta od tri do pet godina, oba pola, identičnog plivačkog nivoa. Ideja je bila da deca budu podeljena u četiri grupe po četvoro. Deca, u sve četiri grupe su pohađala časove jednom nedeljno po 30 minuta, znači 16 časova po pola sata. Dve grupe su radile po “školskom” programu i striktno se držale njega na svakom času, dok su druge dve grupe bile mnogo fleksibilnije. Učili su da plivaju i sve prateće elemente kao prva, ali isključivo kroz dobru zabavu, igru i istraživanje.

Kako smo se igrali, istraživali i plivali?

Cilj plivanja za decu predškolskog uzrasta treba da bude u vidu kupanja i zabave, jer kroz takav pristup dete postaje samostalno i sigurno u vodi. A, sa druge strane znatiželjno, istrajno, kreativno, i otvoreno da čuje, nauči nešto novo.


Okruženje deteta bez obzira da li je u školskoj klupi ili na bazenu u vodi i oko nje, se menja svakodnevno. To znači, da se i naš način prenošenja znanja i veština u plivanju svakodnevno trebaju prilagođavati deci. Sa druge strane svako dete je individua za sebe, tako da je izazov igranja i savladavanja veštine za ceo život, još veći.

Na koji način su deca, od 3 do 5 godina, najlakše naučila da plivaju, održavaju se na vodi i uživaju? Zadatak u obe grupe je bio isti. Da savladaju elemente plutanja, kretanja kroz vodu sa i bez rekvizita, hvatanje predmeta sa dna bazena na dubini od 1m, skakanje sa ivice bazena u dubljem delu bazena od 2m, sa i bez Nudlice. Razlika između grupa je bila u pristupu učenja, savladavanju veština u vodi - uz igru ili bez igre.

Učenje plivanja uz igru daje blistave rezultate!

Grupa dece koja se igrala nije samo kreirala buduće plivače, već i timske igrače, buduće lidere sa kritičkim mišljenjem u vodi i van nje.

  • Deca koja su radila po fleksbilnijem programu, kroz igru i istraživanje, napredovala su više. Jedan od razloga jer su kroz zanimljiviji program bila zainteresovanija da nauče i ostvare rezultat, u odnosu na suvoparno i ‘’dosadno’’ ponavljanje, zbog čega su i brzo gubili pažnju

  • Atmosfera u vodi kod dece koja su učila kroz igru bila je uvek opuštenija, znatnopozitivnija, puna dobre zabave. Deca su ulazila i izlazila iz bazena uz osmeh! Međutim, ono što me je oduševilo i pokazalo je da je raspoloženje kod dece koja su radila po “knjiškom” programu, posle časova plivanja bilo na zavidnom nivou. To samo govori da plivanje kao aktivnost utiče pozitivno na naše raspoloženje u svakom slučaju!

  • Deca koja su se igrala i plivala bila su izuzetno zainteresovana šta će drugari iz njihove grupe uraditi i kako će savladati neki element u korist grupe. Na taj način su učili bolje i razvijali se zajedno kao grupa, ne samo iz sopstvenog već i iz tuđeg iskustva. Takođe što je bilo iznenađujuće bili su mnogo pažljiviji i usredsređeni, te je stoga bilo mnogo lakše raditi sa njima.

  • Deca koja su se igrala stvorila su izuzetan međusobni odnos i postali drugari i van bazena, iz direktnog svedočenja njihovih roditelja. Komunicirali su bez ikakvog suzdržavanja, dečijeg izazivanja. Bila su otvorenija za saradnju, slobodnija, imala su inicijativu za novu igru.

Deca su spremna sve da učine kroz i za igru.

Zato je bitno da im je i pružimo.

Čemu su me plivanje i dečija igra naučili?

Da se osećaj za igru ne gubi sa godinama.

Da su deca uvek željna igre, ali i saznanja bez obzira da li su u vodi ili na suvom!

Da ukoliko želimo decu da motivišemo da uče i napreduje, to najlakše možemo kroz igru.

Da deca koja na “igralištu” unesu i pokažu osećanja, spremnija su za svako novo sutra!

Da je znatiželjno dete, spremno za izazove svakog “igrališta”!

Plivanjem uz igranje i istraživanje, svakodnevno “hranimo” decu znanjem, veštinama koje pokreću ne samo um, telo, već i srce, ali i bude uspavanu radoznalost za ceo život. Naš zadatak je da im pomognemo da što lakše savladaju plivanje, ako je moguće na što zabavniji način, kako bi bili što bezbedniji i sigurniji danas i sutra na “igralištu”. To je ono što me pokreće svaki dan da uskočim u bazen i učim decu najlepšoj veštini za život.

Dečiji osmeh je taj koji potvrđuje da li smo iskreno, celim bićem u igri, i na pravom “igralištu”! Na svima nama je da decu inspirišemo, budemo im podrška, kako na suvom tako i u vodi kroz radoznalost i prihvatanje, jer sadržaj koji proizilazi iz igre, ostavlja pečat ne samo na njih, već i na nas.

Kada ste se poslednji put igrali?

Život je lepši kada plivate!

Najčitaniji tekstovi
Poslednji tekstovi
Arhiva
Pronađi po tagovima

© 2017 by SWIMMING DAD

Follow Us
https://www.swimmingdad.com/blog