Blog gost: Zoran Golušin
U devetoj godini života dijagnostikovali su mu krivu kičmu. Izbegao je operaciju, zahvaljujući plivanju i redovnom vežbanju. Danas, nakon četiri decenije rekreativnog plivanja, teško može da zamisli život, a da ne uskoči u bazen, objašnjava za Swimming Dad kao #Blog gost, doc. dr Zoran Golušin (dermatovenerolog). Plivanje mu je toliko promenilo životne navike da se pored rekreacije već treću deceniju bavi poslom plivačkog sudije.
Kao mlad imao si problema sa kičmom (koji problem)? Koliko ti je plivanje pomoglo da danas imaš zdravu i pravu kičmu?
Kada su mi lekari u devetoj godini života dijagnostikovali krivu kičmu, preporučili su mi plivanje kao najbolji sport. U to vreme u gradu u kojem sam rođen otvorena je nova sportska hala sa bazenom, pa sam preko cele godine odlazio nekoliko puta nedeljno u rekreativnu grupu pri gradskom plivačkom klubu na treninge. Plivanje je tada bila dopuna vežbanju (kineziterapiji) i mnogo mi je pomoglo. Upravo zbog plivanja i redovnog vežbanja izbegao sam operaciju kičme koja je razmatrana kao terapija. Vremenom sam shvatio da kriva kičma nije samo estetski problem, nego i značajan funkcionalni problem. Sa plivanjem kao rekreacijom tri puta nedeljno i sa vežbanjem sam nastavio i dalje.
Koliko je trebalo upornosti i vremena da se dođe do rezultata?
Plivanje i vežbanje kod krive kičme i nepravilnog držanja mora da se sprovodi duže vreme, a moje mišljenje je da to treba da bude navika za ceo život. Leđni i svi drugi mišići koji su zaduženi sa pravilno držanje tela moraju uvek da budu ″utrenirani″. Plivanje je idealan sport jer su šanse za povređivanje minimalne, a to je vrlo važno u kasnijim godinama života. Vremenom, kičma bude manje kriva, držanje pravilnije, a kvalitet celokupnog života bolji jer se sprečavaju bolovi u leđima i ostale komplikacije.
Danas kao plivački sudija da li i dalje plivaš?
Pošto sam trenirajući u rekreativnoj grupi plivačkog kluba zavoleo plivanje, na predlog trenera položio sam sudijski ispit još kao mlad. Bila je to lepa prilika da zauvek ostanem u plivanju. Plivačko suđenje mi je omogućilo da steknem nove prijatelje i vidim gradove i zemlje koje možda ne bih posetio da nisam ostao u plivanju. Svake nedelje odvojim nekoliko termina za plivanje. Danas bez te rekreacije teško da bih mogao da zamislim život. Gotovo četiri decenije odlazim na plivanje, a tri decenije sudim na plivačkim takmičenjima.
Iz tvog ugla, kakvo je stanje današnje dece i njihove kičme tj. koliko primetiš da deca imaju sličan problem kao i ti?
Današnji način gradskog života ne pogoduje kičmi. Sedenje, manjak fizičke aktivnosti i sve veći broj obaveza koja se stavljaju pred decom, ne ostavljaju im mnogo prostora da se bave sportom. Mislim da roditelji i nastavnici moraju da vaspitaju decu tako da im fizička aktivnost bude nezaobilazna obaveza u životu i da im preraste u naviku. Ako je roditelj zainteresovan da mu dete bude fizički aktivno, to deće će se i baviti sportom.
