Plivanje je za svako dete: Ko može da nauči da pliva!
Blog gost - Amel Kapo, trener plivanja i osnivač plivačkog kluba “Spid”, Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Ovo je priča o treneru i plivaču. O plivanju bez predrasuda. O paraplivanju i njenim plivačima junacima. Jer, sva deca imaju pravo da plivaju i u vodi uživaju! Pitate: Ko može da nauči da pliva? Svako dete može da nauči da pliva. Plivanje i voda daju deci jednake mogućnosti. Zato, pružite priliku deci da nauče da plivaju.
U nastavku priče, upoznaćete dva velika srca u paraplivanju: Amel Kapo, trener plivanja i osnivača kluba “Spid” iz Sarajeva i njegov šampion u vodi, Ismail Zulfić, iz Zenice, osnovac, koji bez ruku pliva i u vodi uživa.
Kao Swimming Dad #Blog gost, Amel Kapo objašnjava: Koliko je “lako” učiti decu sa invaliditetom da plivaju, budu bezbedna u vodi i oko nje? Kako se dobijaju bitke u vodi i da li su deca “ograničena” nečim kako bi mogla da nauče da plivaju? Ali i otkriva, da li postoji “recept” za trenere koji žele da motivišu decu, roditelje bez “peraja”, da otvore “krila” i
zaplivaju?
Šta je to što vas motiviše da svaki dan uđete u bazen i radite sa decom sa invaliditetom?
Najviše me motiviše želja i volja za životom te populacije sa kojom radim. Taj osmjeh, ta želja za dokazivanjem pre svega njih sami sebi. Jer mnogi ljudi im govore kako oni ne mogu mnoge stvari da urade, ne mali broj to stvarno i ne može zbog svojih „ograničenja“. Ali kada im pružite jednaku priliku tada oni nju itekako prihvate i pokažu, ali i dokažu sebi i drugima
da oni mogu mnogo toga učiniti. Samo im je potrebna prilika, malo volje, znanja i vere drugih ljudi. To je najveći motiv meni. Njihov osmeh. Jer „U vodi smo svi jednaki“.
Sećate li se prvog dana, kada se budući šampion, Ismail pojavio, šta su želeli njegovi roditelji, a šta dečak od plivanja?
Itekako se sećam. To je bila jedna sunčana nedjelja kada su roditelji došli na naš bazen koji je 75 km daleko od njihove kuće. Želja roditelja je bila da mu se ispravi kifotičan položaj kičme, dok je Ismail želeo samo da se igra.
Kada ste prihvatili vodeni izazov sa Ismailom, da li ste verovali (u sebe, njega) da će danas osvajati medalje?
Nekako sam sanjao o tome i zamišljao da će se to desiti nekada u budućnosti. Ali nisam mogao verovati niti sanjati u najluđim snovima da će se to desiti tako brzo.
Posle kog vremena ste videli prve rezultate kod Ismaila Zulfića?
Obzirom da Ismail ne živi baš blizu našeg bazena, zbog velikih troškova puta dolazio je samo jedan trening nedeljno. Kada smo uspeli rešiti deo troškova i kada je počeo dolaziti dva puta nedeljno na trening, e tada se video ogroman napredak. Za 8 meseci svog treninga od preplašenog dečaka koji se bojao vode došao je u fazu da na svom prvom međunarodnom takmičenju samostalno prepliva 50 m bazena leđnim stilom. Ne samo da je preplivao već je u svojoj klasi S6 osvojio zlatnu medalju. Što je bilo genijalno.
Da li ste imali iskustva pre njega u paraplivanju?
Pre Ismaila nisam imao mnogo iskustva u paraplivanju, obzirom da je klub osnovan samo tri meseca pre njegovog dolaska. Prošao sam edukaciju u Istanbulu za trenere plivača osoba sa invaliditetom, i to je praktično moj prvi konkretan dodir sa paraplivanjem. Imao sam nekoliko slučajeva u osnovnoj školi plivanja koju sam radio kao spoljni saradnik za Olimpijski bazen u Sarajevu. Do tada sam imao iskustvo u radu sa osobama sa invaliditetom koji su trenirali i igrali sjedeću odbojku koja je takođe paraolimpijski sport.
Strah od vode bio je prisutan kod Ismaila od treće godine. Kako ste današnjeg šampiona u plivanju motivisali da uđe u vodu, zapliva?
Pre svega taj strah od vode bio je vidan i pre početka treninga. Pokušao sam ga motivisati na različite načine. Obzirom da sam znao da Ismail mnogo voli loptu poneo sam mu jednu u obliku bubamare. Pored lopte tu su bili i ostali rekviziti poput kornjače, ribe i zvezde koje mogu potonuti. Uz pomoć pedagoških „fora“ uspeo sam ga pridobiti da uđe u vodu. To je proces koji traje jer je najbitinije na prvim časovima da dete zavoli vodu, a posebno kada ima strah od iste.
Koje bitke ste vodili (sami sa sobom, ili sa drugima, okruženjem kada ste odlučili) da svako dete ima pravo da pliva?
Obzirom da živimo u društvu koje i danas osobe sa invaliditetom gleda na mnogo načina, u većini slučajeva nekako pogrešno, imao sam mnogo borbi. U samom početku kada bi se pojavili na kupalištu osetio bi poglede na nama, upiranje prstom, te nekakvo šaputanje i komešanje. Većina našeg društva vidi ono šta osobe sa invaliditetom ne mogu. To znamo svi. Ali dajte da vidimo šta oni mogu. Jedino tako možemo učiniti naše okruženje boljim.
Kada smo počeli praviti prve na oko vidne napredke kod dece, tada se već pomalo počelo menjati mišljenje. Ljudi su prilazili i davali podršku toj djeci i postavljati sami sebi pitanja glasno: “Kako on bez ruku pliva, a moje dete ima sve i ne zna da pliva?“. Tada smo videli koju motivaciju društvu daju naši šampioni.
Sada kada se pojavimo na bazenu čujemo komentare poput „evo onih šampiona“ i slično.
Uspeli smo promeniti razmišljanje naše mikrosredine.
I želimo nastaviti dalje!
Koliko su vam voda i plivanje pomogli u ovoj borbi?
Takođe, imao sam mnogo pitanja zašto to radim besplatno? Moj odgovor je da svako dete ima pravo na priliku da se bavi sportom. Sport treba da bude besplatan. Jer ako želimo da imamo zdravu naciju, zdravu populaciju moramo se baviti sportom.
Zadatak nas profesora sporta jeste očuvanje i poboljšanje zdravstvenog statusa kod ljudi. To i činimo. Voda i plivanje su genijalan medij sa kojim možemo postići, što ne možemo niti sa bilo kojim sportom na svetu. Imamo članove koji se kreću pomoću invalidskih kolica, hodalica, rekvizita, dakle na suvom nisu baš pokretni. Dok su u vodi genijalni plivači i kreću se bez pomoći pomenutih rekvizita. Zato smo u vodi svi jednaki.
Koliko je “lako” učiti decu sa invaliditetom da plivaju, budu bezbedna u vodi i oko nje?
Moje mišljenje i praktično iskustvo je da sa osobama sa invaliditetom je mnogo lakše raditi, nego sa decom tipičnog razvoja. Možda je oragnizacijski malo teže nama trenerima, ali u praktičnom smislu oni mnogo brže usvajaju i rešavaju postavljene zadatke.
Deca tipičnog razvoja imaju mnogo prilika za sve što žele postići u životu dok osobe sa invaliditetom nemaju. I kada im pružite priliku oni je prihvate i sa osmehom dolaze na treninge i rešavaju zadatke.
Sa koliko dece radite danas kada je paraplivanje u pitanju?
Obzirom da je primarni cilj kluba bio taj da radimo paraplivanje, ali na terenu smo vidjeli da ima mnogo dece koja ne spadaju u paraplivanje tada smo se odlučili da svima damo priliku. Osobe iz spektra autizma, Down syndrom, Poteškoće u razvoju telesni deformiteti. Sve su to članovi našeg kluba.
Trenutno imamo 95 aktivnih članova osoba sa invaliditetom. Dok kroz određene projekte imamo još 60 osoba sa invaliditetom. Što se tiče takmičarskog pogona imamo 10 paraplivača koji redovno nastupaju na regionalnim takmičenjima, ali i šire.
Da li postoji “recept” za trenere koji žele da motivišu decu, roditelje bez “peraja” da otvore “krila” i zaplivaju?
Recept po definiciji ne postoji.
Samo je potrebna dobra volja, želja, empatija prema osobama sa invaliditetom i krucijalno je znanje.
Što bi naš Ismail rekao:“SVE JE MOGUĆE“.
PLIVANJE JE PRAVO SVAKOG DETETA
Zreo u bazenu, ali i na suvom, Ismail nam je zajedno sa roditeljima objasnio zašto je plivanje važno, zašto sva deca treba da plivaju, i šta radi kada nije u bazenu...
Zašto je po tebi važno da deca nauče da plivaju i u vodi uživaju? Šta bi rekao svojim vršnjacima, drugarima.
Zbog toga što plivanje nije samo prilika za zabavu i odmor, već plivanje pozitivno utiče na naše zdravlje. U vodi se deca osećaju slobodno, a u isto vreme i zaštićeni, mogu izvoditi svakakve akrobacije bez da budu povredjeni.
Šta ti je plivanje donelo, a šta odnelo?
Plivanje je zasigurno sport koji dosta toga donosi, nesprestano ste u formi, čini vas zdravijim pa samim tim i otpornijim na bolesti, zabavan je, relaksirajući, oslobađate se nervoze i stresa, imate ljepši san, ali u isto vreme traži odricanja i posvećenost. Sve u svemu prednosti su daleko veće od toga što vam plivanje ne donosi.
Da li smatraš da danas sva deca imaju pravo da plivaju?
Plivanje pozitivno utiče na celokupan razvoj deteta, ali i na socijalni razvoj, jer plivanje podrazumeva druženje i zabavu među decom. I zbog toga smatram da sva deca imaju pravo da plivaju, da se kroz plivanje druže.
Ismail sam priča...
Šta najviše voliš da plivaš na treningu?
Najviše volim da plivam delfin stil.
Sa kim najviše voliš da plivaš i igraš se u vodi?
Najviše volim da plivam sa svojim drugom Ismailom, i volim sve drugare na bazenu, ali Ismail Barlov je poseban.
Šta voliš da radiš kada nisi u bazenu?
Pored plivanja u slobodno vreme igram fudbal, vozim bicikl, i volim sve društvene igre sa decom!
Život je lepši kada plivate!
Amel Kapo, trener plivanja, 2015. godine osniva prvi i jedini plivački klub za osobe sa invaliditetom “Spid”, Sarajevo, u Bosni i Hercegovini.
U kratkom vremenskom periodu uključio je preko stotinu osoba sa invaliditetom sa različitim vrstama stepenima i oblicima invaliditeta u osnovnu školu plivanja i napravio odlične rezultate, gdje su najbolji para plivači nastupili na međunarodnim takmičenjima.
Kao selektor para plivačke reprezentacije Bosne i Hercegovine sa svojim para plivačima nastupali su na Mediteranskim igrama u Tarragoni 2018, Španija, Evropskom prvenstvu u para plivanju Dublin 2018, Irska gde su ostvarili zapažene rezultate za Bosnu i Hercegovinu.
Danas, Amel Kapo svakodnevno uči decu životnoj veštini – plivanju!
