Ne plivate danas? Onda se igrajte u pesku!

Da li je realno da neko ko živi na moru kaže: “Pre godinu dana odveli smo decu na plažu, posle nismo stigli. Da, voda je bila hladna i nismo se kupali, samo smo se igrali u pesku…” Ostao sam zatečen. Kako je moguće, da u 365 dana, kada ti je ispred nosa, samo jednom odeš na plažu? Jasno mi je da smo svi u žurbi, obavezama. Ali ako su plaža i more već tu, zašto ih propuštati, pa čak i ako baš danas nije dan za plivanje?

Kada god imam vremena, a i kada nemam vodim decu na plažu. Bez obzira da li je plaža kraj mora, jezera, reke, i bez obzira da li je vreme za plivanje ili ne. Često ustanem pre posla, i budim ih samo da bi proveli makar sat vremena na plaži, u pesku.

Zašto?

Zato kada sam u pesku, mogu ponovo da budem dete i igram se sa svojom decom. Sa druge strane peščana plaža je blagodet za dečije spretne prstiće ili ti kako stučnjaci kažu za razvoj “fine motorike”, a samim tim i podsticaj i razvoj dečijeg intelekta. Zato, ako već imate mogućnost da vam je plaža u blizini, a voda nije za plivanje, brčkanje, igrajte se sa decom u pesku. Ne, nisu vam potrebne igračke! Dovoljni su vam pristići i mašta.

Ovo su samo neke od aktivnosti na plaži kada ne plivamo, koje primenjujem sa mojom dvogodišnjom ribicom i trogodišnjom ajkulicom:

Gradimo: Nekako čim dođemo na plažu, a nije vreme za kupanje, prvo što radimo je da kopamo rupu, dve, ponekad i tri, a zatim ih povezujemo mostom, putevima. Pravimo kule od vlažnog peska, a u poslednje vreme sve više mesimo kolače. Uglavnom uvek nešto mešamo, kopamo, gradimo. Jeste da pesak bude u ušima, kosi, nosu, ali doživljaj je najbitniji.

Crtamo: Crtanjem, ili pisanjem po pesku dečiji prstići su stalno uposleni i time se u ovom uzrastu intenziviraju taktilni nadražaji, koji su bitni za kasniji razvoj. Šta crtamo? Najčešće ono što vidimo u tom trenutku. To su ribice, sunce, meduze koje more izbaci, puževi…Takođe, često im nacrtam “školice”, a zatim sa njihovim prstićem upisujem brojeve. Najslađe je kada se odskakuće sa jedne na drugu nogu. Pored toga što učimo brojeve, kroz igru školice i prvim poskocima krećemo sa laganom dečijom pliometrijom koja razvija agilnost i elastičnost mišića dece.

Dekorišemo: Kada završimo umetničko delo, onda uvek sledi ukrašavanje. Često na peščanoj plaži nema kamenčića, ali u plićaku se uvek nađe po koja školjka koju koristimo za dekoraciju crteža. Na ovaj način deca stalno nešto slažu, preslažu, popunjavaju rupice, neravnine na ctrežu u pesku. Bitno je da su prstići uposleni.

Donosimo, odnosimo: Svaki roditelj prođe kroz fazu “vodonoše”, punjenja kofice vodom, prosipanja u pesak i tako hiljadu puta donesi, odnesi. Prošao sam je i ja. Međutim, kada nemate ništa od rekvizita verujte mi mnogo je lakše, a i zanimljivije za sve. Dovoljno je da deci pokažete kako da u šaci napune vodu i prenesu je do željenog mesta. Na taj nači ne samo što će klinci biti na nivou zadatka, već će pored sitne motorike razvijati i strpljenje kada se voda u šaci svede na dve kapi, a tek su napravili korak, a o fizičkoj vežbi i da ne govorimo!

Opipavamo: Najviše volim kada na plaži mogu da pronađem krabu, puža, školjke koje imaju “podstanare”, i deci dam da ih opipaju, osete. Naravno uz svaku od njih obavezno ide dobra unapred osmišljena priča. Tako često nalazimo školjke koje se sunčaju na mesecu noću, pa su zato tako crne i preko dana zatvorene, šareni kamen koji je pao sa Jupitera baš u ovaj plićak i plažu gde se mi kupamo, kraba koja je porasla i traži veću kućicu...