Izadji iz okvira i plivaj
Voda i plivanje su tu za svu decu. Nude fantastičan spektar aktivnosti, vežbi koje mogu pomoći i koje su deo neke terapije, koje uz trud mogu ublažiti određene fizičke, psihičke nedostatke. Međutim, ponekad je lakše reći nego uraditi. Iz iskustva i u razgovoru sa roditeljima danas nije svako raspoložen da prihvati odgovornost i radi sa decom, kojoj je potreban malo drugačiji pristup u vodi. Negde tu i ima smisla, jer za takve ”bitke” potreban je iskusan vođa, često nadzor lekara kao i vreme. Ništa nije moguće preko noći.
U zavisnosti od detetovog prvobitnog stanja, samim tim i napretka, benefiti koji se mogu videti već nakon određenog vremena su svakako: opuštenost u vodi, veća mobilnost pokreta, bolji balans i koordinacija. Za ozbiljnije promene, potrebna je pre svega velika volja roditelja, deteta, kao i jaka upornost i strpljenje trenera. Često je potrebno i da svi zajedno u tom lancu malo izađemo iz okvira da bi zaplivali, osećali se bolje.
Priče iz mog iskustva:
- Petogodišnjem dečaku, doktori su nakon operacije oba kuka i nogu, zbog urođenog poremećaja kukova, tačnije LCPD - Legg-Calve- Perthes-Disease prognozirali da verovatno neće moći da hoda. Šta roditelj može nakon takve surove informacije. Uglavnom da se skameni. Da, prognoza je bila da možda nikada neće prohodati. Međutim njegova mama je bila potpuno staložena. Јedino u tom trenutku je bilo moguće kretanje u vodi, hidroterapija i plivanje, jer je mogao pomoću ruku da pliva i bez pritiska na zglobove i veze pravi pokrete nogama u vodi. Zahvaljujući njenoj pravovremenoj reakciji, redovnim časovima plivanja on je danas verovali ili ne vrhunski sportista, triatlonac, plivač, trkač i biciklista.
- Iz drugog ugla, imao sam mamu kojoj nije bilo teško da dva puta nedeljno više od 80 km u jednom pravcu prelazi da bi dovela svoje dvogodišnje blizance na bazen. Jedan od dečaka bio je apsolutno u formi, dok je drugi bolovao od cerebralne paralize. Po preporuci pedijatra, upustio sam se u priču, prihvatio sam rad sa njima jer sam znao koliko mu je potrebna terapija u vodi kako bi opustio mišiće i povećao pokretljivost ekstremiteta, da zavoli vodu, a kasnije i da eventualno uz pomoć plutajućih rekvizita sam počne da ”pliva”.
- Sa druge strane, jedno jutro na bazen je došao tata čija se devojčica pre vremena rodila, u sedmom mesecu. Požalio se na položaj bebine glavice i vrata i da bezuspešno čekaju na red i zakažu kod specijaliste. Nakon tri meseca bebi plivanja imala je najlepše držanje od svih bebaca, a na specijalistu smo svi zaboravili!
- Slučaj dečaka od sedam godina, koji je imao ogromnu želju da nauči da pliva, a koji je na žalost rođen bez podlaktice desne ruke, jer je majka u trudnoći koristila suplemente jedne poznate nemačke medicinske kuće. Naravno uz veliku upornost roditelja, a posebno dečaka, nakon samo osam meseci ovladao je svim plivačkim tehnikama!
- Kada se rodila moja ajkulica, i napravila prve korake, primetili smo da gazi levim stopalo malo više ka unutra. Šta smo radili? Plivali smo. U vodi, deca ne mogu da se povrede, kao na suvom. Dok plivate nema naglih pokreta, zglobovi i ligamenti nisu pod opterećenjem kao što su van vode. Uz određene vežbice na suvom, uz pravilne pokrete u vodi, upornost, moja ajkulica danas je pravi delfin, i i brzi Gonzales na terenu.
Kao što vidite, voda i plivanje su za svu decu.
Zato roditelji, što pre izađite iz okvira stereotipa i dovedite da deca plivaju.
Redovnim plivanjem, i blagim vežbama rezultata uvek ima.
Bitno je šta vi želite!
