24091977 8 preporuka: Kako kod dece razviti zdrav takmičarski duh, da plivaju i uživaju?

8 preporuka: Kako kod dece razviti zdrav takmičarski duh, da plivaju i uživaju?

23 Sep 2018

Swimming Dad

Da li ste od onih roditelja koji govore: da bitno je učestvovati, ali je bitno i pobediti? Da li vaša deca treniraju zbog medalje ili zbog zdravih navika, sticanja novog iskustva, znanja i veština, prijatelja? Šta kažete mališanima kada krenu na trening: budi dobar ili zabavi se, uživaj? Da li se sećate prvog takmičenja vašeg prvenca ili ste ga propustili? Da li strastveno navijate sa tribina dok se deca takmiče ili vam je to gubljenje vremena? Da li se sećate vašeg prvog takmičenja, ako ste dečije propustili? Imali ste tremu ili ste čvrst orah? Kakav osećaj vas veže za to iskustvo: sladak ili otužan? Koji savet ste dobili, a koji ste vi dali detetu pred prvi veliki događaj?

Sećam se mog prvog takmičenja u plivanju, ali nisam propustio ni ajkulicin. Imao sam 7 godina. Moja discilina je bila 100 kraul, a plivalo se u 25m bazenu. Tog dana, stigao sam pre svih na bazen. 

 

Pozitivna trema, uzbuđenje naterali su me da dojurim do odaja gde i «car ide peške». Kada je pištaljka označila start, nekako se sve utišalo oko mene, jedino što sam čuo, čak i pod vodom bilo je gromoglasno navijanje moje majke... Uskočio sam u bazen i plivao. Da je bilo lako, nije. Da sam bio uplašen, jesam. Da mi je navijanje sa tribina pomoglo, jeste. Da sam bio srećan jesam. Da, bio sam prvi, dobio sam medalju. Da, prvo takmičenje mi je ostalo u lepom sećanju.

Danas, 33 godine kasnije ja sam taj koji gromoglasno navija sa tribina.

 

Sticajem okolnosti moja ajkulica je svoje prvo «takmičarsko iskustvo» imao sa 2.5 godine. Njegova disciplina je bila plivanje sa nudlom, u 25m bazenu.

 

U odnosu na njegovog tatu koji je bio prvi na bazenu, moj dečko je zakasnio na takmičenje, jer je normalno imao popodnevnu dremku kao i sva deca tog uzrasta. Zvuk pištaljke za početak trke je takođe propustio, jer nije bilo mesta za parking, pa sam ga trčeći samo ubacio u bazen. Njegova trka je već počela, a on je opušten sa osmehom na licu uživao i brčkao se sa nudlom. Trema kod njega nije postojala, jer mu je danima unapred «takmičenje» i plivanje predstavljeno kao igra, i ništa drugo.

Da, bilo mu je lako, jer se igrao u vodi. Da, bio je srećan, jer je publika gromoglasno navijala, a mama i tata su bili tu. Da, sa 2.5 godine otplivao je celu dužinu bazena sa nudlom, završio trku. Da, stigao je poslednji, nije osvojio medalju. Zbog slatkog ukusa koji je ostao svima nama nakon njegovog prvog takmičenja, moja ajkulica je sa pune tri godine imao novo takmičarsko iskustvo i još jednu igru dok je plivao sa nudlom i sa drugarima. Da, bio je poslednji, ali je završio trku (završio je četvrti u konkurenciji mnogo starijih drugara, kao i prvi put), naravno sa osmehom!

Osam preporuka, kako pravilno razvijati zdrav takmičarski duh kod dece iz mog ugla:

 

1. Osećaj, novo iskustvo: Takmičenje ne treba da bude obaveza, školski zadatak. Nije uvek bitno pobediti. Jeste da je lep osećaj osvojiti medalju, ali za decu gde takmičenje treba da bude na neki način igra, zabava nije presudno. Posebno kada je u pitanju prvo takmičarsko iskustvo. Bitniji je taj prvi osećaj koji će im ostati do kraja života: ili lep ili gorak.