24091977

Blog gost: Pavle Pejović - Povreda i plivanje


Branio je boje Srbije u bazenu. Nakon plivačke karijere uskočio je u vode rehabilitacije i fizioterapije sportista. Iz ugla plivača i mladog fizioterapeuta, Pavle Pejović, kao Swimming Dad #Blog gost, objašnjava: Da li postoje slučajevi kada plivanje nije preporučljivo kao deo postoperativne rehabilitacije, ali i da li redovnim plivanjem mogu da se preduprede povrede i zašto?

Kako plivanje doprinosi bržem oporavku nakon povreda i kada može biti deo rehabilitacije?

Plivanje je sastavni deo rehabilitacije kod velikog broja različitih stanja. Kako kod postoperativne rehabilitacije ramena, kuka, kolena i skočnog zgloba tako i kod korekcije deformiteta kičme kod dece.


Na početku je bitno naglasiti da postoje dve različite aktivnosti u vodi koje se primenjuju u procesu oporavka, plivanje i hidrokineziterapija koja obuhvata različite vežbe u vodi.


Hidrokineziterapija je neizostavni deo rehabilitacionog procesa kod brojnih povreda lokomotornog sistema. Da bi razumeli zašto je to slučaj osvrnimo se na samu vodu. Ona ima dve karakteristike koje su nam značajne prilikom oporavka, a to su njena gustina i prisustvo sile potiska. Gustina vode je značajno veća od gustine vazduha, zato kod terapije u vodi pacijent ima dodatni otpor koji treba da savlada što omogućava jačanje muskulature. Sa druge strane ona prevenira nagli, nekontrolisani pokret koji usled slabije motorike može da dovede do ponovne povrede. Sila potiska omogućava da telo ima mnogo manju masu u vodi, samim tim je opterećenje na lokomotorni sistem smanjeno i stvaraju se uslovi za vežbe u gotvo rasteretnom položaju koje su od krucijalne važnosti u početnoj fazi rehabilitacije različitih povreda.

Da li postoje slučajevi kada nije preporučljivo i zašto?

Plivanje je od velikog značaja u rehabilitaciji velikog broja povreda ali u nekim slučajevima je kontraindikovano. Dok hidrokineziterapija u ograničenim uslovima ima dosta široku primenu, plivanje sa druge strane nije preporučljivo u početnoj fazi rehabilitacije određenih povreda.


Ako govorimo o potpunim rupturama mišića i tetiva, luksacijama (iščašenjima) zglobova kao i težim prelomima kostiju, plivanje kao deo rehabilitacionog procesa uvodi se tek u kasnijim fazama istog, nakon što se povređeni segment funkcionalno osposobi. Takođe inicijalna faza rehabilitacije lumbalnog sindroma različitih uzroka ne uključuje plivanje. Razlog izostavljanja našeg sporta iz ove faze jeste sama nestabilnost u kojoj se nalazi telo tokom plivanja koja nikako

ne prija pacijentu u ovoj fazi oporavka, dovodi do dodatnog spazma mišića i posledično povećanja stepena bola.

Da li redovnim plivanjem mogu da se preduprede povrede i zašto?

Redovno plivanje pored toga što podiže kapacitete kardio-respiratornog sistema i opštu kondiciju, aktivira i jača čitavo telo. Ovim vidom fizičke aktivnosti se na specifičan način aktiviraju duboki mišići leđa koji su od velikog značaja za stabilnost kičmenog stuba. Takođe kod plivanja leđnog i kraul stila vrši se rotacija i na ovaj način povećava mobilnost (pokretljivost) torakalnog dela kičme koja je od velikog značaja za kinetički lanac ekstenzora trupa. Prsni stil pospešuje

mobilnost kukova dok su svi stilovi pogodni za mobilnost skočnog zgloba i ramena.


Zbog savremenog načina života i čestog i dugog sedenja i nedovoljne fizičke aktivnosti, obim pokreta naših zglobova je ograničen, a samim tim se podiže rizik od povrede prilikom upraznjavanja rekreativnih sportskih aktivnosti. Redovnim plivanjem, uz odgovarajuće vežbe na suvom, doprinosi mobilnosti gore pomenutih zglobova, ali i stabilnosti i jačanju kičmenog stuba i samim tim pomaže se prevenciji različitih vidova povreda.

Koliko su česte povrede u plivanju, u odnosu na druge sportove?

Ako govorimo o plivanju kao rekreaciji povrede su izuzetno retke upravo zbog gore pomenutih karakteristika vode kao sredine. Sa druge strane plivanje na vrhunskom nivou nosi rizik od nekoliko različitih povreda koje su karakteristične upravo za ovaj sport.


Plivačko rame predstavlja sindrom bolnog ramena uzrokovanog mišićnim disbalansom. Naime veliki mišići, pre svega m.deltoideus i pektoralna muskulatura, usled plivanja pogotovo prsnog, delfin i kraul stila, jačaju i hipertrofišu često rotirajući rame unapred, dok mišići rotatorne manžetne nisu dovoljno razvijeni i kroz duži vremenski period dolazi do povrede najčešće m.supraspinatus i m. Infraspinatus. Pored pretreniranosti značajnu ulogu u javljanju ovog sindroma može imati nepravilna tehnika. Ovaj vid povrede možemo efikasno prevenirati redovnim istezanjem celokupnog ramenog pojasa uz jačanje spoljašnjih rotatora ramena i abdominalne muskulature.


Pojava lumbalnog sindroma nažalost nije redak slučaj u profesionalnom plivanju. Ovaj sindrom karakteriše jak bol u donjem delu leđa, a mogu ga izazvati različiti uzroci (oštećenje diska, distenzije i rupture mišića, povrede SI kao i fasetnih zgloba, bursitis, itd..). Iako se javlja i kod drugih stilova, ovaj vid povrede karakterističan je za delfinaše zbog dinamike ovog stila koji značajno opterećuje upravo ovaj deo kičmenog stuba. Kako bi prevenirali ovaj vid povrede neophodno je ojačati abdominalnu i leđnu (kor), kao i glutealnu muskulaturu, uz istezanje i relaksaciju napete i skraćene muskulature pregibača kuka. Na ovaj način se ne dozvoljava karlici da ode u prednji nagib (inklinaciju) i sprečava dodatnu kompresiju na donje diskove lumbalnog dela kičme.

Povrede kolena i prepona takođe su od značaja kada govorimo o našem sportu. Iako se javljaju nešto ređe od prethodno opisanih, ove povrede neretko odvajaju sportiste od bazena. Zbog dinamike prsnog stila i karakterističnog pokreta koji se izvodi prilikom noznog udarca, upravo su prsaši najrizičniji za ove povrede. Kada govorimo o kolenu najčešće dolazi do oštećenja meniskusa i bočnih (kolateralnih) ligamentarnih veza, dok su mišići prepona odnosno primicači najugroženiji. Prevencija ovih povreda se vrši kroz jačanje abdominalne i nožne muskulature sa ciljem mobilnosti, ali i stabilizacije u zglobu kuka i kolena uz rad na pravilnoj tehnici. Takođe je neophodno istezanje skraćene aduktorne muskulature.


Znajući da svaki profesionalni sport nosi rizik od različitih povreda, možemo reći da uz adekvatan trening u bazenu i van njega u velikoj meri možemo preduprediti iste. Sa druge strane sportovi na suvom nose značajno veći rizik od povreda, naročito kontakt sportovi i oni koji iziskuju česte promene pravca.


Najčitaniji tekstovi
Poslednji tekstovi
Arhiva
Pronađi po tagovima

© 2017 by SWIMMING DAD

Follow Us
https://www.swimmingdad.com/blog