24091977 Blog gost: Bojan Crnojački – Bazen kao igralište (Plivanje kao dečija igra)

Blog gost: Bojan Crnojački – Bazen kao igralište (Plivanje kao dečija igra)

13 Jul 2020

Swimming Dad

Još za vreme studiranja bio je jedan od najboljih i najproaktivnijih studenata, a u isto vreme zaposlen u to vreme u najboljoj marketinškoj agenciji u Novom Sadu (Srbija) i šire. Inspirisan dečijom igrom, maštom kroz raznovrsne sportske aktivnosti, 2008. pokreće školicu sporta “oLLE!” za decu od prenatalnog perioda pa do 14 godina.

 

Za Swimming Dad kao #Blog gost, Bojan Crnojački otkriva u čemu su plivanje i dečija igra isti, a po čemu se razlikuju? Koliko je voda i vodena sredina bitna u razvoju dece od malih nogu? Ali i kako se može igrati na igralištu - bazenu?

Da je bazen tvoje jedino igralište kako bi se u njemu igrao?

 

Čitanjem ovog pitanja, misli su mi se prvo našle u detinjstvu i odrastanju. Kada bi roditelji trebali da me vode na bazen, bio sam toliko oduševljen da nisam mogao da dočekam. Pripremao bih se dva sata ranije pred polazak i pravio planove za nestašluke. Od detinjstva, bazen je bilo moje super igralište koje sam obožavao. Prilikom odrastanja, sačuvao sam onaj istinski dečački duh koji je bio okidač dobre zabave i malo umerenijih nestašluka. Svakako to je i danas slučaj.

 

Da se vratimo na pitanje.

Ukoliko zamislim bazen kao moje jedino igralište, onda je potrebno malo mašte i fuzije između zabavnih sadržaja na tlu i u vodi. Pored svakodnevnog plivanja, ronjenja do iznemoglosti i skokova za rubriku verovali il ne, ubacio bih i propratni sadržaj. Propratni sadržaj, sastojao bi se od puno tobogana, strunjača po kojima možeš da trčiš na vodi, topova koji ispaljuju, koševa, golova, podvodnih tunela, vodenih trambolina...

 

Dosta uzaludnog vremena bih provodio da osmislim kako da trčim po vodi.

Koja bi pravila važila na tvom igralištu, šta bi deca na njemu učila?

 

Pravilo drugarstva bi bilo jedino pravilo koje bi moralo da se poštuje. Prilikom odrastanja na ulici sa drugarima, imao sam najlepše detinjstvo koje sam mogao poželeti. Zato bih ovde preslikao i ubacio nevidljiva pravila kojih smo se držali u detinjstvu. Biti drugar i uvek biti tu za drugara. Deca na igralištu bi učila da se igraju, međusobno uvažavaju i da zajednički odrastaju. Svako dete bi osetilo pripadnost i identifikaciju sa ekipom na našem najvažnijem mestu. Posle toga je sve lako. Prespavaš i sa osmehom doletiš na svoje omiljeno igralište.