24091977 Plivanje kroz igranje: Zašto je važno da deca nauče da plivaju igrajući se?

Plivanje kroz igranje: Zašto je važno da deca nauče da plivaju igrajući se?

6 Jul 2020

Swimming Dad

Zašto je važno da deca nauče da plivaju igrajući se!? Za početak, pospešuje zdrav razvoj disanja i razmišljanja. Igra je najači antibiotik za sve kako na suvom, tako i u vodi. U igri se smeje, smišlja, i opet razmišlja. Kroz igru se deca kreću, ali i druge pokreću. Uz igru se deli, ponekad šapuće. Igra donosi radost na lice. Dok plivaju i igraju se deca uče o drugima, a mnogo više o sebi. Lakše prave razliku šta je duboko i plitko, a šta blizu i daleko… naravno i koliko ima žutih patkica na ivici bazena.

Drugo, da li znate koje je najveće “igralište” na svetu? Na planeti Zemlji, voda je najveće “igralište”. Njegova zapremina odgovara broju od oko 800 biliona olimpijskih bazena! Da li su danas sva deca spremna da se na njemu igraju?

Šta me je navelo da razmišljam na plivanje kroz igranje?

 

Već od rođenja bebe uz pesmu i igru plivaju! 

Na plivanje kroz igru i istraživanje drugačije sam gledao od momenta kada sam počeo da radim sa bebama na bazenu. Posebno, kada sam, postao tata.

 

Moja deca su u vodi od četvrtog meseca. To, naravno ne znači da su imali svakodnevno trening…već da su opušteni i uživaju u vodi. Proplivali su uz osmeh na licu, kroz igru u vodi i kraj nje. Ajkulica sa dve ipo godine, dok je Ribica svoje prve slobodne plivačke pokrete u vodi izvela sa tri godine.

Kako motivisati decu da uče i plivaju?

 

Lako! Probudite njihovu radoznalost. Motivišite ih koz igru. Da bi se igrali, bili bezbedni i ujedno uživali na najvećem “igralištu” na svetu, potrebno je da znaju da plivaju. Plivanje, kao bilo koja druga veština koja se uči, je proces. Da, potrebno je strpljenja sa obe strane.

 

Primenjujući igru u vodi, i predstavljajući bazen kao igralište motivisao sam moju Ajkulicu i Ribicu da zavole vodu, plivaju i uživaju. Često su me zbog toga čudno gledali. Jer sam znao sa klincima u plitkom delu bazena da sedim pod kišobranom, igram šah, šljapkam po baricama u gumenim čizmama, crtam, sviram gitaru, sax, pevam, oblačim kostime a zatim ronim sa bebama pod vodom, maskiram se i zasmejavam decu… Nisam se obazirao na takve poglede. Zato što, su moja deca, svaki put uz igru u vodi bila sve opuštenija, znatiželnija, razigranija (to je znalo

da traje i po tri sata bez pauze), a da nisu ni primetila da su u dubokom, da ih niko ne pridržava, već da sami plivaju i uživaju.