Blog gost: Miloš Milanović – Disanje i plivanje

Već dve decenije je u i kraj vode. Miloš Milanović, višestruki državni prvak Srbije u juniorskoj i seniorskoj kategoriji 200m delfin, 1500m kraul. Maratonac (Dugoprugaš) na 5000 i 10000m, otvorene vode. Od 187 učesnika, na FINA Open Water Swimming Grand Prix 2010, Miloš je zauzeo trinaesto mesto.

Nakon četrnaestogodišnje plivačke karijere, Miloš Milanović je odmah uskočio u trenerske vode. Kako sam kaže, najveće trenersko znanje stekao je radeći kao pomoćni trener sa Sebastijanom Higlom, koji je u tom trenutku pripremao prsaša Čabu Silađi za OI za Rio 2016. Nakon trenerske karijere u Srbiji (Beogradski plivački klub, PK Tamiš, Pančevo), otisnuo se na Bliski Istok. Trenutno živi i radi kao plivački trener u klubu 4th Lane Swim Academy, u Abu Dabiju.

Za Swimming Dad kao #Blog gost Miloš Milanović, iz svog iskustva objašnjava koliko je pravilno disanje ključno za plivanje, i to ne samo za profeisonalce u vodi, već i za decu početnike. Miloš objašnjava da li postoji ”čaroban štapić” koji može da olakša deci da savladaju tehniku disanja u vodi, dok plivaju? Kao i na koji način je njemu pravilno disanje pomoglo, a kada uskratilo kvalitetno plivanje?

Koliko ti je pravilno disanje pomoglo u plivanju?

Verujem da dobar deo zasluga za moje rezultate u juniorskoj i seniorskoj kategoriji pripada pravilnom izvođenju disanja u toku trka i smatram da je to jedan od krucijalnih faktora za postizanje vrhunskog rezultata u našem sportu. Nažalost, dobar deo svoje plivačke karijere nisam upotpunosti pridavao značaju, delu treninga koji je za cilj imao da poboljša moje disajne sposobnosti. Trebalo mi je tek nekoliko hiljada kilometara da shvatim, redom kako loš položaj glave prilikom disanja drastično utiče na plovnost tela, zatim kako zakasnelo disanje može da pokvari ritam mojih zaveslaja i onda na kraju kako pogrešan ritam disanja može da dovede moje mišiće znatno brže u stanje premora i učini me nesposobnim da završim trku, onako kako sam zamišljao.

Voleo bih da iskoristim priliku na samom početku našeg razgovora da apelujem na sve kolege da ne žure tokom usađivanja pravilnog disanja kod plivača. Svako dalje odlaganje i preskakanje koraka u metodici dovešće do mnogo kompleksnijeg i zahtevnijeg rada u kasnijem stadiumu karijere kod plivača. 


Da li ti je nepravilan ritam disanja nekad uskratio kvalitetno plivanje ili si ostao bez medalje?

Verujem da je dobar deo plivača, uključujući i mene, sam sebe zapitao nakon završene karijere: “Koliko bih plivao brže da nisam disao u toku poslednjeg zaveslaja pre okreta i prva dva zaveslaja nakon? Zašto nisam obraćao pažnju na podvodni za nijansu više tokom treninga, sa obzirom da dobar podvodni čini 60% trke na 100m u kratkim bazenima?, Zašto nisam poradio malo više tokom laganog plivanja u toku treninga na položaj glave, sigurno bih smanjio otpor?” , i mnoga ostala pitanja na temu disanja.

Branio sam boje Srbije na jednoj popularnoj trci u Hrvatskoj na distanci od 5000m 2011. godine, bila je to zaista neizvesna trka do samog kraja. U samom finišu trke, poslednjih 200m naš četvorica smo se borili za treće mesto, te u želji da prođem liniju cilja što uspešnije, tokom dela zaveslaja u kojem sam trebao da se orijentišem pogledom unpred uzeo sam vazduh (tokom plivanja na otvorenoj vodi vazduh se uzima isključivo rotiranjem glave na stranu!). Kako u toku umora nisam bio u stanju da donesem pravilnu odluku, određena količina vode ušla mi je u usta. Posledica moje odluke se na trenutak činila zanemarljivom, izgubio sam par zaveslaja kako bih se vratio u ritam. Stigao sam u cilj kao četvrto plasiran i izgubio sam mesto na podiumu za hiljaditi deo sekunde! Koliko god je bilo teško u tom trenutku da prihvatim ishod trke bitno je prihvatiti sopstvene greške kao lekciju i truditi se u toku narednog perioda da se iste odrstrane.

Savetovao bih mlađe plivače da povedu dosta računa o načinu plivanja tokom dela trening koji je slabijeg intenziteta, jer je ustvari to momenat kada će napredovati najviše! Sitni detalji zapravo prave veliku razliku u bazenu.

Na šta početnici da obrate pažnju kod učenja pravilnog disanja i plivanja?

Uopšteno, smatram da su teorijska i tehnička priprema usko povezane, pa iz tog razloga verujem da je potrebno započeti sam proces obuke van vode objašnjenjem mehanizma za uzimanje disanja (uzimati vazduh kroz usta i izduvavati kroz nos i usta). Opšte je poznato da su deca najviše skoncentrisana na stvari koje su im interesantne i koje sa zadovoljstvom rade. Iz tog razloga ukoliko su u pitanju deca preporučio bih korišćenje raznih igara i korišćenje rekvizita kako bi se potisnuo u drugi plan strah od mogućeg gutanja vode i strah od nedovoljno unete količine kiseonika. Na ovaj način ćemo na trenutak prevariti mozak koji je skoncetrisan pre svega na preživljavanje u sredini koja je i dalje delom nepoznata i neprirodna za ljudsku populaciju.

Ukoliko su u pitanju starije osobe, kao što sam već napomenuo na početku, situacija je dosta složenija. Savetovao bih da se pre svega obrati pažnja na plovnost tela i na samopouzdanje. Treba biti siguran da je položaj tela na vodi dovoljno dobar da bi se započeo rad na disanju, inače može doći do manjka sigurnosti tokom boravka u vodi, što može da prouzrokuje i greške.

Koliko se obraća pažnja pravilnom ritmu plivanja i disanja po tebi u današnje vreme?

U poređenju sa nekim ranijim periodom, danas je uočljiva velika razlika i dosta se više obraća pažnja na pravilan ritam disanja. Bolji uslovi za rad, napredak tehnologije i olakšan način da se trener edukuje, u odnosu na recimo period od pre 15 godina, za sad daje dobre rezultate i plivanje svakim danom pomera svoje granice sve više.

Međutim, moram da naglasim veoma poražavajuću činjenicu, da nažalost treneri sa najvećom količinom znanja obično rade isključivo sa takmičarima, jer su primanja instruktora plivanja uvek niža u odnosu na trenera takmičarske grupe. Nažalost, iz tog razloga mnogi od plivača prelaze u starije kategorije sa nedostatkom čak i onih bazičnih stvari vezanih za tehniku i na neki način postaju limitirani za nastavak karijere.

Ne treba žuriti sa započinjanjem nekih ozbinjih trenažnih procesa, akcenat u toku cele karijere dobrim delom mora da bude na efikasnoj tehnici, pogotovo u mlađem uzrastu! 


Imaš li neke trikove za decu za lakše disanje u vodi?

Voleo bih da naglasim da ne postoji dobitna formula. Svaki plivač je jedinstven i zbog toga smatram da je veoma bitno, da trener ima i drugačiji pristup u radu sa svakim plivačem pojedinačno. Potrebno je pre svega odrediti cilj i nakon toga mogu slobodno da kažem da je na treneru da sam izabere način na koji će ga ostvariti.

Postoji zaista veliki broj načina na koji možemo naučiti osobu da diše. Jedan od trikova koji sam imao prilike da koristim u obuci, bio je u radu sa grupom dece koja su posedovala dozu straha da zagnjure celo telo ispod površine vode i koja nisu znala kako da izduvavaju vazduh. Pripremio sam poligon sa više stanica u plitkom delu bazena i osmislio celu priču - superheroj koji mora da spase sirenu od zle ajkule. Deca su imala razne zadatke: da prođu kroz tunel, za koji sam rekao da je velika stena ispod vode; da duvaju što veći balončić kako ajkula ne bi videla sirenu; da dohvate ključ ispod vode kojim će da oslobode sirenu; da broje do tri sa glavom u vodi kako bi ajkula prošla, a oni ostali neprimetni; i na kraju da udaraju sa nudlom nogama do drugog kraja bazena kako bi dovezli sirenu na sigurno.

Na kraju časa deca naravno i dalje nisu znala pravilnoo da dišu, ali su se osećala daleko više opuštenija u vodi i već nakon naredna dva časa nismo morali više puno pažnje da posvetimo disanju, i počeli smo sa radom u dubljem delu bazena.