24091977 Blog gost: Rick Kauffman - Prevencija i bezbednost dece u i oko vode

Blog gost: Rick Kauffman - Prevencija i bezbednost dece u i oko vode

11 May 2020

Swimming Dad

Izgubio je ćerku kada je imala tri godine. Udavila se. Danas, otac sedmoro i deda jedanaestoro, Rick Kauffman, podkaster, govornik, trener, priča životnu priču o prevenciji i bezbednosti dece u i oko vode. Za Swimming Dad kao #Blog gost, Rick Kauffman otkriva koliko roditelji shvataju ozbiljno apel o sigurnosti deceu i oko vodi, kao i koje su to najčešće i najveće greške koje roditelji mogu napraviti i povećati rizik odutapanja svoje dece na bazenu ili čak moru? Ali i nakoji način, svi mi, svako ljudsko biće može učiniti neštoda spreči utapanje, davljenje!

 

Da li roditelji ‘’čuju’’ i prihvataju ozbiljno apel da je bitno da čitave godine, svih 365 dana, budu oprezni irazmišljaju o bezbednosti dece oko vode …?

 

Kao otac sedmoro dece i deda jedanaestoro unučadi. Ovo pitanje mi zaista govori mnogo. Ono što mislim pod tim jeste, da kada govorimo o bezbednosti oko i u vodi mislimo na celu godinu, na svih 365 dana. Odgovor na ovo pitanje bi bio NE. Zato što roditelji ‘’čuju’’ priču o bezbednosti oko i u vodi, ali je ne dele sa svojom decom tokom 365 dana. Ukoliko priču i podele, i time edukuju svoju decu o bezbednosti tokom cele godine, onda to nije svaki dan u godini.

 

Moje iskustvo na žalost dolazi iz prve ruke kao oca koji je izgubio ćerkicu koja se utopila kada je imala samo 3 godine! Utopila se samo nekoliko metara udaljena od spasioca, dok je gledala čas plivanja svoje starije sestre (čuvala ju je dadilja). Imali smo bazen u dvorištu. Mislio sam kao i svaki roditelj da možemo da sprečimo utapanje. Nije da roditelji ne misle da to može da se dogodi i da voda nije opasna. Svaki roditelj to zna, samo jednostavno ne misle da to može da se dogodi njima.

 

Za većinu roditelja koji nisu odrasli u okruženju bazena ili vodenih površina, oni možda i znaju da plivaju, ali je njihovo znanje o bezbednosti u vodi i oko nje, kao i prevencija od utapanja,  limitirano. 

 

Normalno je da svaki roditelj brine da se bilo šta ne dogodi detetu. Svaki otac bi učinio sve da zaštiti svoje dete 365 dana u godini. Svakako, ne možete sprečiti ili zaštiti decu od onoga što ne znate ili ne razumete. Ograničeni ste na ono što je zasnovano na vašem znanju. Žrtvovali bi ste i svoj život za vaše dete zar ne! Primera radi, gurnuli bi ste dete u stranu da ga ne udari autobus…pre bi dozvolili da autobus udari vas umesto njih. To je ono što vidite kao opasnost i možete da odreagujete, sprečite. Međutim, kada je u pitanju voda, ne možete sprečiti ono što ne vidite.

Iz vašeg iskustva šta su najčešće i najveće greške koje roditelji prave i time povećavaju rizik od utapanja dece na bazenu ili moru…?

 

Roditelji prave toliko grešaka u životu prema deci. Iako je to NEZAMISLIVO. Tako je, mi svi imamo NEZAMISLIVE događaje koji će nam se desiti ili nekome koga volimo. Nažalost je tako. Molimo se samo da to nije gubitak voljene osobe, kao u mom slučaju. Greške su deo života. Naravno, više je onoga što možemo učiniti da ublažimo te greške. Ali, to zavisi, kao i u prethodnom pitanju od našeg znanja, odnosno koliko uopšte znamo da sprečimo takav incident. Postoji samo jedna reč za takvu grešku i ona bi bila VERUJ. Morate verovati da i pored toga što dete zna da pliva može da se utopi bilo kada i pored bilo koga, bez da bilo ko vidi šta se desilo. Utapanje dolazi brzo, manje od minute i to u sasvim plitkoj vodi, čak i samo par centimetara vode je dovoljno da se dete utopi.

 

Dozvolite mi da odgovorim i na ovaj način. U većini slučajeva obavezno vezujemo dete kada ga stavljamo u sedište u kolima. Zašto radimo to? Da li vi zaista mislite da ćete doživeti saobraćajnu nesreću? Ne, naravno da ne. Ali, verujete da to može da se dogodi, te zbog toga preduzimate sve mere da zaštitite sebe i dete, vezivajući se dajete šansu da preživite eventualnu nesreću. Onda zašto to ne radimo u vodi!?

 

U podkastu koji vodim delim priče sa drugima koji imaju istu sudbinu kao ja, govorimo da to ide zajedno sa greškama, jer nismo verovali da će se to dogoditi baš nama. Vera da će taj neko drugi gledati i paziti na vaše dete kada vi to možda ne radite. Šta god da radite, ne verujte da će se to desiti, prizivate da se dogodi ono najgore. 

 

Kao podkaster vodećeg vodeno bezbednosnog podkasta interviijujsao sam oko 1.000 ljudi na ovu temu. Svima njima zajednička je jedna stvar, zajednička greška. A to je da niko nije gledao i svako je bio roditelj. Žao mi je ako to zvuči malo surovo, ali je istina. Kada se osoba utapa, momenat kada je u nevolji u vodi, bazenu, čak i ispred spasioca, kao u slučaju moje ćerke, niko nije video šta se dešava. Utapanje je tih čin i ima mesto ispod vode, koje je daleko od očiju. Nije kao u filmovima uopšte. Na kraju niko nije video, da jeste onda moja ćerka i desetoro ili stotinu hiljada dece, danas bi bilo živo!

Kako rooditelji mogu da pomognu da se podigne svest o bezbednosti u i oko vode u korist dece?

 

Ovo je dobro pitanje, pošto ima dosta različitih odgovora. Bezbednost na i u vodi potrebno je da bude životni stil. Na koji način? Kada razmislite, u svakom uglu i svakog minuta voda je uvek oko nas…u kući, napolju, posle kiše, na bazenu, moru, na plaži. Ako mislite da imate vaš bezbednosti vodeni plan u kući, on mora ići sa vama i kada putujete, kada ste kod familije ili prijatelja. Kada idete na odmor ili letovanje. Vaš bezbednosti plan mora ići sa vama stalno.

 

Naučite da budete pronicljivi i postavljate pitanja. Ako ne vidite ono što tražite. Evo nekih primera, na šta tačno mislim. Ako ne možete da vidite dno bazena zato što je voda mutna, onda ne ulazite u bazen. Na plaži ako razumete simbole zastava i nema spasioca na dužnosti onda ne plivate u moru.

 

Kao i u mnogim drugim oblastima prevencije, često verujemo da se može nešto loše dogoditi, iako nismo svesni da se to može desiti kada najmanje očekujemo. Budite spremni UVEK!

 

Nemojte misliti da znate sve i da imate sve pod kontrolom. Grešite! Deca ne znaju šta je potrebno da budu bezbedna u vodi. Sa druge strane, roditelji žele da se oni zabavljaju u vodi, isto kao i kada su oni bili mali. Ukoliko vas vaši roditelji nisu nadgledali u vodi i čuvali na dohvat ruke, onda ste stvarno srećni što ste sada sa nama. Danas, ako razumemo i delimo zabrinutost sa drugima, imamo veću šansu kao roditelji u borbi da našu decu sačuvamo od davljenja, da budu bezbedna u vodi.

 

Na koji način, svi mi, svako živo biće može učiniti nešto da spreči utapanje?