Blog gost: Mate Ružić
Naš novi blog gost za Swimming Dad je trenutno jedan od najboljih mladih trenera u Hrvatskoj. Već je dvoje njegovih plivača zadovoljilo vrhunske standarde za kvalifikovanje za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine. On se zove Mate Ružić! Iz njegove perspektive i iskustva saznajemo: Da li svi dobri plivači postanu i dobri treneri? Koji je njegov najveći uspeh kao trenera? A, takođe smo ga zamolili i da nam da jedan dobar savet za sve plivače koji jednog dana planiraju da postanu treneri.
Šta svaki plivač treba da zna ukoliko želi da postane kvalitetan trener?
Svaki plivač, da bi postao trener, ukoliko uopšte razmišlja o trenerskom statusu, mora dobro da razume svaki zadatak koji mu njegov trener postavi. Da bude svestan napora, da oseti “bol”, ali i lagodnost, kao i da bude spreman da da svaki atom novom izazovu u vodi i van nje.
Ukoliko želite da zamenite “plivački dres” i uzmete pištaljku u ruku, neophodno je da prvo kroz plivačku karijeru naučite da budete ukoliko treba “ponizni”, odnosno da podnosite pobede i poraze, ali i da s jednakom radošću pristupate sledećem treningu. Jer ipak je plivanje, sport koji ste izabrali - užitak, a nikako drama ili negativa. Sa druge strane, ukoliko želite da budete trener, trebate da naučite da sa timom budete drug, da sarađujete, pobeđujete, ali i da znate da gubite. Verujte, uz plivanje i plivače bićete bolji čovek, zdravih navika, ali steći ćete radnu disciplinu kao i odgovornost.
Da li se podrazumeva da dobar plivač bude i dobar trener?
Ne. Ne podrazumeva se da vrhunski plivač mora biti i vrhunski trener, kao i obrnuto. To pokazuju najrazličitiji primeri u svetu plivanja. Dakle, iz mog iskustva to nije pravilo.
Koliko ti je profesionalno bavljenje plivanjem pomoglo, a koliko odmoglo u trenerskom poslu?
U trenerskom poslu, puno mi je pomoglo to što sam bio plivač, iako sam bio prosečan. Kada bih trebalo ponovo da biram put plivača, sve bih isto poželeo da prođem - istu trenersku i plivačku karijeru. Iskreno, ništa ne bih menjao. Iz današnje perspektive, stvarno mi je svo to plivačko iskustvo mnogo pomoglo u sadašnjoj trenerskoj karijeri. Zahvaljujući plivanju, danas neke stvari bolje razumem sa ivice bazena, nego dok sam bio u samoj stazi, u bazenu.
Najdraži uspeh kao trener ti je?
Među najdražim uspesima izvdvojio bih odlazak 2006. na Berkeley kod trenera Mike Bottoma. Od njega sam naučio mnogo detalja o samim plivačkim tehnikama. Zatim, 2009. njegov dolazak u Split je imao poseban uticaj na moju trenersku karijeru. Mike Bottoma je bio prijatno iznenađen kad je video moje plivače na treninugu i rekao: “Prvi put vidim da u ovako malom gradu svi plivači plivaju odlično tehnički, a da ne
imitiraju pokret, nego plivaju sa lakoćom.” Bio sam naravno ponosan.
Iza toga dolaze uspesi: Karlo Noah Paut bronza sa EJP 2016. iz HODMEZOVASARHELI na 100 slobodno u vremenu 49.61 kao 16-godišnjak; zatim Marin Mogić 2017. Israel, Netania, bronza na 800 slobodno u vremenu 8:01.42, uz nezaboravnu pomoć kolege Gorana Grahovca.
Sav rad i svo prethodno iskustvo se “isplatilo”, 2019. kada su dva moja plivača otplivala A normu, na 1500 i 800 slobodno, za OI u Tokiju 2020: Marin Mogić rođen 1999. i Franko Grgić rođen 2003. godine.
Savet koji bi dao budućim trenerima, ex plivačima?
Bavite se trenerskim poslom samo ukoliko to stvarno volite da radite. Ukoliko volite da prenosite znanje, da stvarate mlade plivače, trenerski posao je za vas. Tada vam neće pasti teško, ni ako okolnosti nalažu i da volontirate neko vreme. Jer svaki posao, pa i trenerski treba da bude vaše zadovoljstvo, pa tek onda profit. Nemojte se prihvatiti trenerskog posla, nakon plivačke karijere, eto iz razloga što nemate baš puno izbora. Tada nećete ni vi ni plivači uživati. Kada osetite da su voda i plivanje deo vaše svakodnevice, da teku u vašim venama i daju vam razlog za
svako bolje sutra, e tada se opredelite za trenersku karijeru. Ukoliko toga nema, gubite uzaludno vreme.
