Igračke svuda oko nas

Pitao me pre izvesnog vremena drugar dok smo se vraćali sa plaže, kada sam otvorio gepek: Ti se to seliš! Nasmejao sam se. Ne ne, ne selim se, samo je pun gepek svega i svačega od današnjeg dana.

Sudbina roditelja male dece, posebno one do tri godine, što je moj slučaj je da svuda sa sobom nosi neki rekvizit, igračku, knjigu... Pogotovo ako ih je dvoje manje od tri godine. Ukoliko jedno dete uzme nešto, nema šanse da ovom drugom budu prazne ruke. Zato ponekad gde god da se okrenem imam utisak da su igračke svuda oko mene: u kolima, na i ispod sedišta, u torbi, ormanu, korpi za veš, šerpi... Slična situacija je i kada krenemo na plažu.

Sve je to uredu dok su deca u kolicima, pa onda točkovi, ručke trpe sve, a ne kičma, i kada vam fali po koji prst da okačite još jednu kesu, torbu sa ovim ili onim. Ali kad se kolica prevaziđu onda sledi selekcija ne samo igračaka za plažu, već svega. Sada razumem kuma koji je prvi dan na moru deci pobacao sve igračke i ostavio im po jednu. Uhvatio sam sebe da deci sada za plažu ponesem ponekad koficu i lopaticu. Kada razmislim, realno je, jer na plaži uglavnom ukoliko se igramo sa plastičnim igračkama za pesak, kopamo rupu ili donosimo vodu.