Strah od vode, kako ga mogu prevazići?

Moje dete se boji duboke vode? Brat od ujaka je znao odlično da pliva, ali sada ni prstom u vodu. Kumov tast je svoju decu i unuke redovno vodio na letovanja, ali u vodu je samo ulazio do članaka! Komšinica je plivačica, ali samo u bazenu, na moru nema šanse da zapliva, niti da potopi glavu. Neko bi rekao apsurd! Stric ima prelep bazen na vikendici, ali ne pliva, boji se dubine. Verovali ili ne i osvajači olimpijskih medalja bojali su se vode.

Strah od vode, ne bira godine, ni profesiju, a ni to da li ste plivač ili ne. Siguran sam da u svom okruženju imate slične primere. Svima njima se na ovaj ili onaj način nešto desilo, što je prouzrokovalo takvu bojazan. Strahova od vode je mnogo, i svaki je svom vlasniku najstrašniji. Neko je ili video kako se druga osoba utapa, sam se davio ili jednostavno roditelji, neko iz porodice je imao loše iskustvo i sad je taj strah preneo na vas. Kroz dvodecenijsku praksu, mogu vam reći šta je najviše pomoglo meni u radu sa decom da prevaziđu stečen ili urođen strah od vode. Nije lako to je sigurno. Treba da znate da niste u tome sami. Za početak je potrebna samo jaka volja da bi pokušali. Naravno, u takvim situacijama je ponekad potrebno biti bolji psiholog, nego instruktor plivanja.

Neki od trikova:

- Tačno je kako kažu psiholozi da je emotivna strana straha i vode ključna u njenom

prevazilaženju. Zato je uvek potrebno napraviti opušten ambijent, da deci bude komforno van i u vodi. Kako? Uključiti detetove omiljenje igračke (ako mogu da plutaju) ako ne uzmite neki plutajući rekvizit crvići, daskice, unutrašnje gume, prsluci…postoje brojni rekviziti koji mogu da plutaju i pomognu vašem detetu da se oseća prijatnije u vodi. Možete čak i vi sami da se ponudite kao “bezbednosni objekat” , osoba od poverenja. To je i vaš drugi korak.

- Pronađite iskusnog trenera, ili obučenu osobu kojoj ćete verovati. Mada je blizina roditelja kod male dece u takvim situacijama presudna. Ne bojte se neće vaše dete odmah da skače u vodu. Dovoljno je da sedite na ivici bazena i uz priču sa osobom od poverenja da se opustite, vi i dete i samo brčkate noge.

- Bez obzira na uzrast većini dece, ali i odraslih nije prijatno kada im je glava, uvo, nos u vodi. Za početak napravite interesantnu situaciju kako bi dete pokvasilo lice – pravljenje balončića u vodi je uvek dobar početak. Na taj način dete će pokvasiti lice, bar jedan deo, što je i cilj. Bitno je da bude zabavno. Možete čak prvo probati da slamčicom pravite balončiće u bazenu, kako bi voda dolazila detetu na lice, ali postepeno. Ili se prskajte vodenim pištoljima, klinci to vole.

Zapamtite, najvažnije od svega je da vi budete opušteni, strpljivi i puni ljubavi prema vašem detetu koje se boji vode. Ne žurite i ne požurujte ga, svako dete je pojedinac za sebe i treba da zavoli vodu i nauči da pliva svojim sopstvenim tempom. Počnite sa učenjem uplašenog deteta u plitkoj vodi, gde ona mogu imati samokontrolu.

Veliki pomak je kada se vaše dete oseća udobno dok je u vodi, onda možete da radite dalje na učenju plivanja. To može potrajati neko vreme, ali on će početi da se druži sa pozitivnim stavom prema plivanju.

Ono što je najbitinije - Nemojte strah od vode prenositi na svoje najbliže, jer ih na taj način činimo nesposobnim za život! Pružite sebi, ali i njima šansu.

Slične stvari se mogu primeniti i kod starijih osoba. Ono što je imalo efekta kod njih, kao ključna stvar je njihovo opuštanje. Pored gore navedenih stvari, u plitkom bazenu ubacite na primer trenažni bicikl. Smešno je, ali verujte mi deluje. Osoba koja se boji vode, može da mirno sedi, i vozi bicikl, a da pri tome ukoliko želi, siđe sa njegai nogama dodirne dno bazena.

Verujte možete ga prevazići, ali korak po korak uz stručni nadzor!

Neko strah od vode prevaziđe za dve nedelje intezivnog druženja sa vodom, a neko tek za tri meseca, godinu ili dve.

Bitno je da ne odustanete!