Imam stariju sestru, moja žena mlađeg brata. Deda moj je imao petoro braće. Baba jednog brata i tri sestre. Danas ja imam sina i ćerku. Svi su na neki način isti, a u stvari različiti... Bez obzira što ih učim istim tehnikama «plivanja», vrednostima svakog «zaveslaja», šta smeju, a šta ne u «vodi» i van nje, potpuno im je različit svaki «skok» kako u plitko, tako i u duboko ... što je verovatno nekako i normalno!
Gledam ih, kako brzo rastu, trče zajedno, igraju se, plivaju...Naravno ima tu svega tokom dana: zadirkivanja, gurkanja kad god stignu...Ali ima i brige starijeg brata za sestrom, padne tu i po koji zagrljaj, poljubac u obraz. Od skora je moja ribica naučila da uzvrati poljubac, a ne samo da okrene obraz i čeka da ga dobije. Sreća je veća kada uz njega ispusti i zvuk «cmok» koji odjekne. Sinoć baš sedimo i čitamo priču... Ničim izazvanim, ona ustaje, uzima ajkulicu za ruku, poljubi ga u obraz, okrenu se ka meni, mahnu mi i odoše zajedno...
Ovakvi momenti roditeljstva su da se zastane i uzdahne, bude srećan... Za pamćenje su ovakve faze odrastanja brata i sestre (sestre i sestre, brarta i brata), kako bi kada dođe ona druga, smireno je izdržali, jer i ona je dobra na svoj način zbog nečega.
Da je drugačije, roditeljima bi bilo verovatno «dosadno» da je svaki dan mirna voda, bez talasa